Cene hrane nisu bile ovako visoke od 2011. godine a ukoliko se inflacija uzme u obzir, hrana nije bila ovoliko skupa poslednjih 46 godina.
Prosečne cene hrane širom sveta su prošle godine skočile za čak 28%, saznajemo iz izveštaja koji je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija objavila početkom januara.
Najviše su porasle cene biljnog ulja, koje su u odnosu na prethodnu godinu veće za čak 65%, istovremeno dostigavši istorijski rekord. Cene žitarica su se prosečno uvećale za 27%, izjednačavajući se sa cenama iz 2012.
Kukuruz je poskupeo za gotovo polovinu cene iz 2020, a pšenice za trećinu. Za trećinu je skočila i cena šećera, dok je meso na globalnom nivou poskupelo za 12%.
Rast cena hrane na globalnom nivou odrazio se i na domaće cene. Za isti budžet građani mogu da kupe sve manje. Zabrana rasta cena pet osnovnih životnih namirnica na dva meseca, koja je odlukom Vlade stupila na snagu krajem novembra, samo je delimično usporila rast troškova preživljavanja.
Cene šećera, brašna, suncokretovog ulja, svinjskog mesa (but) i dugotrajnog mleka (sa 2,8 procenta mlečne masti) fiksirane su na one iz 15. novembra 2021, ali su građani uprkos tome ponovo primorani da zatežu za mnoge do kranjih granica stegnute kaiševe. Podsetimo, minimalna zarada već sredinom 2021. nije pokrivala minimalnu potrošačku korpu, a nije podignuta na njen iznos iz 2021. uprkos insistiranju sindikata.
Međunarodne organizacije, uključujući UN, iznose procene da će cene hrane rasti i u godini pred nama, odnosno da se ne suočavamo sa privremenim posledicama pandemije. Kako sažima portal Yale Climate Connections, formiranje cena hrane je složen proces na koji, pored poljoprivrednih prinosa, utiču međunarodne trgovinske politike, strategije i prakse primenjene u skladištenju žitarica i stanje na finansijskim tržištima.
Skorašnjem povećanju cena širom sveta doprinele su, pored očekivanog krivca – poremećaja u lancima dostave – i visoke cene goriva i đubriva.
Cene nafte su u 2021. porasle za polovinu pređašnjih, a skočila je i cena zemnog gasa. Zajedno, oni su uticali na to da se cene đubriva gotovo dupliraju, odnosno porastu za 80%.
Ekstremni klimatski uslovi, koji su na mnogim mestima direktno uticali na smanjene prinose, takođe su doveli do rasta cena đubriva neophodnog za poljoprivrednu proizvodnju. Istovremeno, dok je u nekim regionima, poput severnoameričkog, prošle godine zabeležena rekordna žetva, njom nisu uspele da budu namirene potrebe tržišta, što je jedan od faktora zbog kog se očekuje dalji rast cena.
Dodaj komentar