Ja bih u hotelima na letovanju pre zabranila odrasle nego decu!

Kažu poveo se rat na tviteru zbog dece na letovanju. I zbog postojanja hotela samo za odrasle – “adults only”. I zbog postojanja hotela gde su dozvoljeni psi, dok deca nisu. I zbog dece na bazenu. I oko činjenice da li vas to što imate decu kojoj punite paprike na letovanju čini boljom osobom ili ne.

Koliko jebenih tema oko kojih se vodi rat, dok negde neko krepava jer nema u zdeli pola šake kuvanog pirinča, decilitar pijaće vode i lek za 850 boleština.

Vodimo rat zbog dece na letovanju – zvuči toliko jadno, egoistično, morbidno, da ću malo da povratim.

Šta konkretno smeta u vezi sa decom na letovanju?

Vriska, kažu. Plač jer nisu dobili sladoled i sve ostalo, bacanje, histerija, deranje kraj tuđe ležaljke ili peškira, prskanje i cičanje u vodi, nesalomiva energija koja ruši krhka premorena samlevena odrasla bića kao posečena stabla.

Ljudi žele mir. Ne žele haos oko sebe, došli su da odmore. Ne žele da im deca prskaju ugrejana tela dok se sami ne pripreme za ulazak u more ili bazen, žele da čitaju knjigu dok talasi zapljuskuju obalu, žele pticu koja peva nad glavom, a ne histerično dete koje se svađa sa roditeljima jer mu ne ispunjavaju 100. želju.

I sve je to meni jasno. I ja želim mir, iako imam svoje dete. Ja sam ono lane iz šume, prepadam se na svaki šum, nesposobna da živim sa zverima, ali ljudi moji fokus vam je pogrešan. Nije tema: deca na letovanju, već je tema: roditelji na letovanju ili adults na letovanju, jer deca su divlja kad su roditelji divlji, uglavnom, kada nisu naučena šta se sme, a šta ne, kada im je dozvoljeno dok keva pravi 500. selfi oznojana i zajapurena da jure oko tuđih glava prskajući se iz pištolja za vodu. Ponekad između dva kadra dovikne: Nemanja, Marko, šta sam ja rekla!? i nastavi da pegla sa selfijem.

Deca koja se deru su potomci roditelja koji se deru, bezobrazluk se prenosi, s kolena na koleno, po modelu, uz odsustvo kazne. Deca koja se ponašaju na plaži kao u dvorištu svoje kuće su deca roditelja koja se takođe ponašaju kao da su u svom dvorištu. Stoga bih ja pre izbacila roditelje sa plaže, a decu bih ostavila, recimo.

Ko uostalom garantuje mir u hotelu samo za odrasle? Nemojte mi reći da nikada niste popizdeli zbog onih seljobera koji se deru u telefon, onih žena koje se kikoću ko sumanute, koje se dovikuju, puštaju neke snimke sa telefona bučno, vrište jednako kao deca u bazenu ili moru dok ih momak baca sa ramena.

Koliko puta su mi zeznuli dan na plaži primerci koji donesu blutut i odvale muziku koja samo njima odgovara? Koliko puta sam u hotelima čula cerekanje sa balkona u tri ujutru, nisu to bili dečiji glasovi.

Molim vas stoga, skinite fokus sa dece i pomerite ga na nekulturne roditelje koji nisu u stanju da vaspitaju decu, da im objasne kako se gde ponaša, mada realno ne vidim problem u dečijoj sreći kada ulete u vodu, majku mu, neka od njih su tek pet godina ovde, među nama, možda im je to prvo kupanje u moru, oladimo malo, za sve ostalo: deranje u hotelu, na plaži, jurenje oko glava, plač zbog sladoleda … to je problem “adults” no “kids”. Understand? Deca koja vam se deru oko peškira su ista ona koja vam se deru pod prozorom zgrade u kojoj živite, koja vam dobacuju, koja bacaju smeće, švrljaju zidove… deca roditelja koja ne umeju da valjano odgoje svoje potomstvo na sveopštu radost.

I ne zaboravimo, molim vas, onu „gospodu“ kojoj svaki ku*ac smeta, od izvlačenja stolice u restoranu do oblika čaše koju je konobar spustio na sto ili peškira loše umotanog u lotos cvet na krevetu, takvima će smetati i dete koje se mirno igra sa kanticama u pesku, koje se ne čuje, samo kopa i pravi kule.

Trudim se da svoje dete vaspitavam da bude kulturno, da zna šta je kućni red, kad je vreme za spavanje, kako se priča u hodnicima zgrade, na ulici, da nema deranja na plaži, bacanja peska, kamenja preko glava ljudi, ali da ima radosti u vodi i smeha zbog talasa, to je obavezno, ne možemo svojoj deci oduzeti mogućnost da se smeju i vesele jer je neki mrgud u blizini.

Odgovorno tvrdim da se moje dete na plaži trenutno ponaša kulturnije od 50 odsto onih koji se vode pod „adults“.

Muka mi je da uopšte raspravljamo oko dece kao “velikog problema na letovanjima” dok svakodnevno, svuda, u pošti, ambulanti, SUP-u, Sud-u, pekarama, buticima, pijacama, ulicama imamo gomilu onih odraslih prostaka zbog kojih postaje nemoguće ne letovati, već živeti.