Životna priča Pedra Gonzalesa, čoveka koji je bolovao od hipertrihoze, navodno je poslužila kao inspiracija za čuvenu bajku “Lepotica i zver”. Ovaj nesrećni čovek, poreklom sa Tenerifa, bolovao je od neizlečivog stanja, dotad nepoznatog medicini, koje je odredilo njegov životni put.
Već sa deset godina, 1547. Godine, poslat je u Francusku u kavezu, kao poklon za krunisanje kralja Anrija drugog. Zaključali su ga podrumu i tretirali kao životinju. Međutim, imao je sreće kada su doktori konstatovali da je ipak reč o pravom dečaku, čime je izbegao sudbinu života u lancima.
Kralj je odlučio da dečaku pruži obrazovanje i život na dvoru. Pedro se pokazao kao veoma inteligentan, te se naučio gospodskim manirima, a uspešno je savladao i nekoliko stranih jezika. To mu je obezbedilo ugled na dvoru kao i aristokratske privilegije.
Nakon smrti kralja Anrija drugog, koji mu je bio naklonjen, njegova supruga Katarina de Mediči preuzima presto. Njeni planovi za kraljevog miljenika drastično su se razlikovali od pokojnog supruga i odveli su Gonzalesa na potpuno drugi put.
Nova kraljica mu je pronašla suprugu, ali iz dobrih namera. Ohola Katarina je na Pedra i njegov brak gledala kao na zabavu. Navodno je želela da vidi njihove potomke, obolele od hipertrihoze.
Buduća Pedrova mlada, koju je odabrala kraljica lično, nije nikad videla budućeg supruga, pre nego što je stala pred oltar.
Gonzales i njegova supruga Katarina, imenjakinja ohole kraljice, bili su u braku čak 40 godina. Dobili su sedmoro dece. Četvoro je bolovalo od sindroma vukodlaka, a kraljica je nesrećnu decu iskoristila kao cirkusku atrakciju.
Gonzalesova porodica služila je za zabavu aristokratije po evropskim dvorovima, a većina dece svojevremeno je poslata na poklon.
Pedro Gonzales je umro u dubokoj starosti, veruje se da je imao 81 godinu u trenutku smrti, koja ipak nije zabeležena, jer je na onaj svet otišao bez poslednjeg pomazanja sveštenika.
Za istoričare, činjenica da mu nije dato poslednje pravo čoveka bila je definitivni dokaz da Gonzalesaa njegovi savremenici zapravo nikad nisu do kraja smatrali ljudskim bićem.
Dodaj komentar