Heroin me je razorio i uništio život, na kraju sam zbog njega ostala i bez sina

Narkomanija je jedna od najvećih pošasti vremena u kojem živimo. Pakao iz kojeg mnogi ne pronađu izlaz. Svaka zavisnička priča je različita, a opet tako slična. Ovo je jedna od njih.

– Posle svega, jedino što me drži u životu jeste nada. Sanjam o tome da ću jednog dana vratiti starateljstvo nad sinom, koje sam izgubila jer me je heroin potpuno razorio. Već dugo sam na terapiji metadonom, mnogo mi je bolje, ali i taj lek stvara zavisnost koje se moram osloboditi. Nije baš jednostavno, moraš imati jak motiv, meni je moj dečak jedino svetlo u tunelu – kaže tridesetčetvorogodišnja Ivana. R., koja se leči u Jedinici za supstitucionu terapiju Specijalističke klinike za bolesti zavisnosti Kliničkog centra u Novom Sadu.

Dugogodišnji zavisnički “staž” ostavio je traga na licu ove mlade žene koja deluje bar deset godina starije, izmučena je i ispijena, s pocrnelim i okrnjenim zubima, pišeBlic.

Glupa radoznalost

U kandže droge Ivana je upala na drugoj godini studija, a do tada, tvrdi, ni cigaretu nije zapalila. Živela je s majkom, oca jedva da je viđala. Ponovo se oženio i dobio decu, kćerka iz prvog braka jednostavno ga nije zanimala.

– Mama i ja imale smo lep odnos, ali heroin je i to uništio – s tugom u glasu govori Ivana, koja je, kao i većina zavisnika, drogu probala iz radoznalosti.

– Ponudili su me na nekoj žurki, ušmrkavalo se s folije i mislila sam, nije igla, nema šanse da se navučem. U početku je bilo super, jedva sam čekala vikend da se nađem s društvom pa da “folijamo”. Kako je vreme odmicalo, trebalo mi je sve češće i više… Pare za to nisam imala, ali imala sam dilera kojem sam se sviđala, i tako, malo pomalo, tonula sam u tešku zavisnost – priseća se.

Šmrkanje više “nije radilo”

Ivanina majka brzo je shvatila da s njenom kćerkom nešto nije u redu. Počela je da je proverava i kontroliše, ali trebalo joj je dosta vremena da je uhvati na delu.

– Pazila sam, naravno, da mi među stvarima ne pronađe nešto što bi me odalo. I da, redovno sam davala ispite, ko je mogao pomisliti da sam pre svakog polaganja ušmrkavala heroin kao sumanuta – priča Ivana, čiji je pakao postao još mračniji i dublji kada je posle nekoliko godina “folijanja” morala da pređe na iglu jer je “šmrkanje nije radilo”.

Bio je reprezentativac, odličan đak, a onda je počeo da se drogira… Sad je „Lazi“

Lečenje i brljanje

– E, tada je mama konačno shvatila. A to i nije bilo tako teško, jer su mi vene stravično propadale, već posle dve godine nisam više imala gde da se bodem. U to vreme bila sam u ozbiljnoj vezi s jedinim muškarcem kojem je bilo zaista stalo do mene. On i mama ubedili su me da odem na lečenje i prošla sam mučnu detoksikaciju, očistila sam se od otrova koji mi je bukvalno “pojeo” telo i dušu. I taman kad sam pomislila da ću početi da živim normalno, na odeljenju sam upoznala momka koji se takođe skidao s heroina… Napustila sam odanog požrtvovanog čoveka koji mi je skidao zvezde s neba i ušla u vezu s nestabilnim, prevrtljivim narkomanom, u kojeg sam se zaljubila do ušiju. S njim sam ostala u drugom stanju i odlučila sam da, uprkos svemu, rodim tu bebu. Za mene je to bilo dete ljubavi, simbol novog početka, bože, kako sam bila glupa i naivna! Tada sam uveliko uzimala metadon koji je dozvoljen u trudnoći, malo su mi smanjili dozu, bila sam mirna i srećna. Međutim, posle mog porođaja on se vratio heroinu, a ja svojoj majci koja je bez reči prihvatila zabludelu kćerku i njeno dete.

Užasna majka

Ivana tvrdi da više nikada nije uzela drogu, ali priznaje da joj je trebalo mnogo vremena da bude, makar približno, ona stara.

– Bila sam užasna majka, neodgovorna i nesnađena. Nervozna, depresivna… Bebac mi je u tom mom ličnom haosu bio najvažniji, ali jednostavno nisam umela s njim. A onda sam se još i zaljubila, ovde u bolnici, gde dolazim po terapiju. Momak trenira borilačke veštine i leči se, kao i ja, od teške heroinske zavisnosti.

Ivanina nova veza u početku je bila vrlo burna, prepuna nasilja i ljubomornih scena, u nekoliko navrata intervenisala je i policija.

Zbog neodgovornosti sam izgubila starateljstvo

– Mama to više nije mogla da gleda i zatražila je starateljtsvo nad mojim sinom. Nisam htela da dozvolim da mi dete, pored žive majke, raste uz baku, ali poslednju reč dali su stručnjaci Centra za socijalni rad, koji su procenili da nisam u stanju da se brinem o svom detetu, da nemam posao i stan, da sam nestabilna, sklona problematičnim vezama. Takvo okruženje nije adekvatno za dete od godinu dana, koliko je moj sin imao kada mu je baka postala mama. To me je užasno pogodilo, mada sam u dubini duše znala da je to, bar tada, bilo najbolje za moje dete. I dobro sam se zamislila… Šta bi trebalo da učinim da bih vratila svog sina? Kako da se promenim?

Sudar sa stvarnim svetom

Danas, posle sedam godina, Ivana je još na metadonu i može se reći da je, uprkos padovima, depresiji, čak i pokušaju samoubistva, stabilnija i zrelija.

O povratku drogama nema ni govora, došlo je vreme da se skida s lekova mada je to još “na dugačkom štapu”. Sin je i dalje kod njene majke, to je sada veliki dečak koji još ne shvata kakvi to problemi muče mamu, ali dobra vest je to što provode dosta vremena zajedno i vrlo su bliski.

Ivana smatra da je dovoljno zrela i jaka da se brine o svom detetu i očajnički želi da ga uzme kod sebe, ali nema posao, iako se godinama javlja na sve moguće konkurse.

– Moja profesorska diploma nikome ne treba, ne mogu da dobijem ni posao čistačice, tu su potrebne jake, zdrave žene, šta će im ovakva kao ja – nemoćno širi ruke Ivana koja je u međuvremenu uplovila u brak s onim istim momkom koji ju je svojevremeno tukao, ali je sada, kako tvrdi, drugi čovek. I on je još uvek na supstitucionoj terapiji, bodre se međusobno i zajedno odlaze po lekove na Kliniku, krpe nekako kraj s krajem novcem koji on zaradi na gradilištima, mada im dosta pomažu njegov otac i Ivanina majka.

– To se zove život od danas do sutra. Nije lako osvrnuti se unazad i shvatiti da su ti pola života pojeli skakavci, da nisi na početku, već daleko iza crte. Ali, niko ti ne može oduzeti nadu da će se nešto promeniti, da će biti bolje i da si sposoban da se vratiš. Dokazaću da to mogu, pre svega zbog svog deteta – zaključuje Ivana R.

Krpe kraj s krajem novcem koji on zaradi na gradilištima, nešto pomognu i njegov otac i Ivanina majka.

Ima nade

Prof. dr Aleksandra Dickov, upravnica Specijalističke klinike za bolesti zavisnosti KCV u Novom Sadu kaže da je zavinost od opijata teška, ali se može pobediti.

– Heroin i drugi opijati uništavaju funkcije receptora u mozgu, za čije su obnavljanje potrebni meseci, čak i godine apstinencije od ove vrste droge. Nakon procene motivacije, psihofizičkog stanja i stepena podrške, dugogodišnjim zavisnicima obično se propisuje takozvana supstituciona terapija metadonom ili buprenorfinom, lekovima koji imaju slično dejstvo na receptore kao opijati, dok se onima s kratkotrajnim narkomanskim “stažom”, obično ordiniraju blokatori (i u ovom slučaju neophodna je pažljiva procena psihofizičkog stanja pacijenta).

Supstituciona terapija ponekad traje godinama i treba znati da takvi medikamenti izazivaju zavisnost, ali pacijent je u normalnom stanju svesti, nema euforije niti burne apstinencijalne krize i sposoban je da se vrati svakodnevnim obavezama. Ukoliko se donese čvrsta odluka o potpunom oslobađanju od heroinske zavisnosti, to se može postići pomoću metadona, a u dogovoru s pacijentom, nadležni specijalista postepeno će smanjivati dozu leka.