Nakon objave da je iz Budžeta Srbije kruševačkoj kompaniji Henkel dato 14,4 miliona evra za zapošljavanje 100 novih ljudi, ekonomski analitičari preispituju politiku davanja subvencija stranim investitorima.
Prosta računica pokazuje da je država praktično za svako radno mesto platila 144.000 evra.
Ekonomska novinarka „Nove ekonomije“ Ivana Pavlović za N1 kaže da u trenutku kada je ceo svet na nivou krize tridesetih godina – Srbija neće okretati kormilo ekonomske politike i da ne treba očekivati da će se preispitivati politika davanja subvencija stranim investitorima.
– Činjenica je da ovde strani investitori imaju jednu vrstu brze pruge, brzog šaltera i brze trake – vrlo brzo se za njih rešavaju sve administrativne i birokratske prepreke, direktan je prilaz kabinetu Vlade Srbije. Međutim, onog trenutka kada neko bude ponudio stotinu hiljada evra ili neki milion više – to su fabrike koje vrlo brzo mogu da se podignu, spakuju fabriku, opremu i isele se u drugu zemlju, a možda im se i to ne bude isplatilo – ostaviće samo tu ljušturu ovde – napominje Pavlović.
Ekonomista „Libeka“ Mihailo Gajić kaže da je od 2006. do 2016. godine, prema podacima Razvojne agencije, sklopljeno oko 300 ugovora o subvencionisanju, a da je isplaćeno oko 450 miliona evra subvencija. Navodi da subvencije bilo stranim, bilo domaćim investitorima nisu dugoročno rešenje, već da je ključ za stabilan rast privrede u dobrom privrednom ambijentu, koji Srbija još nema.
– Slovačka, Češka i Poljska privreda nisu se razvile subvencijama nego tako što je napravljen privredni ambijent, razumno deljenje pravde, razumna poslovna regulacija, sigurnost ugovora i onda je subvencija bila neka vrsta šlaga na torti kojom su se privlačili investitori. Mi imamo samo taj šlag, a tortu nemamo – objašnjava Gajić.
Na kritike zbog davanja subvencija, iz Vlade je više puta odgovarano da se na svaki evro subvencija u državnu kasu vrati šest puta više novca.
Izvor: 021.rs
Dodaj komentar