Marijana Čuljak, vlasnica hamama „Atrium“ u Novom Sadu, na društvenoj mreži Fejsbuk obratila se rezignirana situacijom u kojoj se našla.
Naime, kako je navela, ona je često na meti inspekcije koja dolazi na poziv potkazivača u nameri da pronađe propuste u njenom lokalu.
Tako je bilo i juče, kada su od nje tražili da napravi još jedan WC pored već sedam koliko ima.
Zbog neprijatnosti koje konstantno doživljava, Čuljak poručuje da razmišlja o odlasku iz Novog Sada i zatvaranju lokala.
Njeno obraćanje prenosimo u celosti.
Zovem se Marijana Čuljak. Vlasnik sam Hamama u Novom Sadu. Juče sam primila rešenje da više nisam krivično gonjena i da je ta tužba odbačena. Ali na stolu imam niz novih, sličnih.
Neki od vas znaju moju zivotnu priču, vredosti koje negujem i sirim; pricu o radu i odricanju da bi se stvorili sadržaji u kojima mnogi uživaju; priču o kreativnosti, viziji, prosperitetu i upornosti da obogatim grad iz kog sam potekla.
Ali niko ne zna za priču o stresovima koje svakodnevno proživljavam zbog ljudi nesposobnih, lenjih i zavidnih koji šalju anonimne prijave inspekcijama i činovnike istih koji po pozivima potkazivača dolaze u nameri da pronadju greške i kad ih nema.
Danas je po ko zna koji put u poseti bila inspekcija tih bednih ljudi, sa jos bednijom namerom da pronadju propuste na osnovu kojih će kazniti biznis i mene.
Na osnovu kojih ću plaćati kazne, biti ponižena, osuđivana i puštana.
Danas nalaz inspektora izmedju ostalog ustanovljava da u objektu fali još jedan WC i da ga sada moram sagraditi.
Ja novi WC, pored postojecih 7 cistih i lepo odrzavanih, ovde neću graditi, kao na žalost ni nista drugo, jer podršku za svih šest godina od svog povratka u grad u kom sam rodjena i koji sam volela nisam dobila, nego samo podmetanja, kazne i „pravila“ od ljudi koji nisu u stanju za sebe i od sebe ništa napraviti, osim drugog, boljeg od sebe kazniti i potkazati.
Tužna je sredina u kojoj se takve pogrešne vrednosti neguju i gde se ne podržava kvalitet, talenat i rad, nego anonimni potkazivači i nerad.
U meni tinja želja za stvaranjem, ali ovakvo okruzenje unistava kreativnu energiju i zelju za doprinosom.
Svakodnevno se borim sa mišlju da zatvorim Hamam i da ostavim potkazivače i inspektore i neradnike da izgradjuju nas grad onako kako misle da treba. Jer postoje mesta gde se stvaranje ceni, pospešuje i nagrađuje umesto da se kažnjava.
I gde inspektori pre nego što krenu u krusade procenjuju dojave i ljude koji vode drušvo napred, a koji ga unazađuju.
I kada kane poslednja kap, znam da ću staviti ključ u bravu svega onoga što sam ovde napravila, okrenuti se i otići.
I neću izgubiti ja, nego će izgubiti Novi Sad.
Dodaj komentar