Magazin

Kad mogu da celivaju mrtvog partijarha, što ti ne bi celivala džemper na sniženju?!

crni-petak-guzva

Pitaju curu ispred Tržnog centra (nije vic, ali bi mogao biti):

“Zbog čega ste danas ovde uprkos situaciji sa koronom?”

Kaže: “Došla sam da vidim neki džemper, nešto… Nisam znala da će biti ovolika gužva”

Pa, gde neće biti gužva?

I to još na crni petak kad se taj tvoj budući džemper kobajagi do danas vrednovao 3.000 pa se to preškrabalo i napisalo “popust” pa je ispalo oko 2.000 dinara, a realna cena mu hiljadaraka. I ti budeš srećna jer si prividno dobro prošla, pa makar se i zarazila ili ubila nekog. Uostalom, korona ne postoji, to samo ovaj Krizni štab naduvava brojke, uvek se umiralo od gripa, jel tako, pa nećeš valjda sad zbog crnog rekorda u broju zaraženih preskočiti ovogodišnji crni petak. Kad mogu da celivaju partijarha Irineja, što ti ne bi celivala snižene krpice?! Imaš alibi, jasno. A posle ćeš sa kesama sesti negde u kafić na kapućino. Nek ide život, mlada si, neće te.

Ogromne gužve fotografisane su danas pred većinom šoping molova i tržnih centara po Srbiji. Ljudi nose maske, ali ih je bilo toliko u redovima, da su mogli slobodno i da ih skinu, jer nema vajde kad su slepljeni jedni uz druge.

I možda bih mogla da razumem pomamu u regularnoj situaciji (možda), ali u situaciji kada zdravstvo puca, kad Krizni štab pojma nema kako će se virus ponašati u narednom periodu (a bogami ni u ovom sad), kada se zabrane svojataju, pa nešto može, drugo nikako, hrliti u tržni centar po džemper na sniženju zahteva dubiozno razmatranje psihe onoga koji planira da ga kupi.

Poslednjih meseci kao da živim u matriksu, na ulici srećem ljude sa maskama, deca te idu, te ne idu u školu, nema redovnih kontrola, leči se kući čuvarkućom i viskom, a onda vidim haos u tržnim centrima, redovi pred prodavnicama da se pazare džemperići, redovi pred Kovid ambulantama, ne družim se sa ljudima, samo najuži krug, brinem o mami, brinem hoće li svet prsnuti, a ‘vamo četri patrole komunalne policije obilaze Tržni centar zbog raje odlepile na sniženje.

Pa, majku mu, šta se dešava sa ljudima?

Svi želimo da se život nastavi kao nekad, ali sad jednostavno nije moguće. I to svakodnevno slušamo, vidimo. Mrtvi se sahranjuju u limenim sanducima, a nekom je do jebenog džempera na sniženju.

Tužna je ova današnja slika. Ti redovi pred prodavnicama.

Odrastala sam u vreme inflacije, kad su se ljudi tukli za hleb i benzin, pa imam apsolutnu odbojnost prema redovima za bilo šta, pile u Lidlu, džemper, vaučer, sadnice trešnje. Dosta mi je toga.

Ne želim da budem deo nikakvih redova, makar išla još dve godine u jednim pantalonama i majici. Izgubila bih dostojanstvo, a meni ja važno. Bolje da budem bez ičega, nego da pravim incident zbog sniženog džempera koji sigurno nikome ko je danas pravio gužvu u tržnim centrima nije bio preko potreban.

Preko potrebno je ovog momenta (i svih ostalih momenata) biti skroman, biti velik u svemu što “nemaš”, biti zadovoljan sobom kad se skineš go pred ogledalo, biti čovek kad se to od tebe očekuje, a sad se očekuje, ne biti rob krpica, marki, sniženja i kolektivnog ludila, ne dopustiti sebi da svojom glupošću ugroziš nekog. I to zbog jednog kobajagi sniženog džempera.

Najcrnji petak u Srbiji, a “nebeski narod” u redovima tržnog centra

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

4.8K Shares
4.8K Shares
Share via
Copy link