Petrovac na Mlavi… Na „sahrani“ u večernjim satima juče su se mogle videti najsvečanije taolete, muzika, bogate trpeze na kojima nema samo od ptice mleko. Vlasnici Pogrebnih preduzeća iz Srbije i zemalja u okruženju, na 12. Grobarijadi održanoj u Petrovcu na Mlavi nisu odoleli da se okupe i ove godine i pokažu drugu stranu života, onu svetliju i veseliju, piše Telegraf.
– Šta da se radi. Mi smo ljudi kao i svi ostali. Ako u ostalim preduzećima imaju pravo na svoje zabave , zašto to ne bi imali i mi. Naš posao je jako stresan svakodnevno smo okruženi tugom, tuđim nesrećama, tragedijama na koje ne možemo da ostanemo imuni. Pa zaslužili smo da jedan dan u godini sebi damo oduška. Nekome je ovo bizarno, nekome smešno, neko se čudi, neko zbija šale, crni humor, pa šta da se radi, ljudi smo i to je život – kaže vlasnik Pogrebnog preduzeća Šošikić iz Petrovca na Mlavi i nastavlja:
– Svakoga dana gledamo smrt , pa red je da život slavimo na drugačiji način. Puno mi je srce jer su večeras ovde naše kolege iz Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Bugarske… Jednostavno okupio sam Jugoslaviju u malom i to u Petrovcu na Mlavi. Razmenjujemo iskustva, družimo se . I ove godine po tradiciji će biti torta u obliku sarkofaga, koju ćemo simbolično kroz performans probosti glogovim kolcem da se Panatelija ne bi povampirio – kroz smeh, priča Šoškić.
Ovim pomalo bizarnim činom, unošenjem torte od 50 kilograma, duge metar i po u obliku mrtvačkog sanduka, uz taktove posmrtnog marša kojeg su tradicionalno zasvirali kao na pravim sahranama, članovi Pogrebnog orkestra iz Beograda, predstavnici Pogrebnih preduzeća želeli su da ukažu na ovaj nimalo lak posao.
Torta je probodena glogovim kolcem. Zatim je zasvirana pesma „Pukni Zoro“ uz koju su hostese u minićima i kratkim crnim haljinicama sa tokicama na glavama, đuskale, predstavljajući na poseban slikovit način samo u njihovoj režiji ožalošćenu familiju.
Ovo će se pamtiti i prepričavati dugo. Svako će tumačiti na različite načine. Ali svakako, da će samo pogrebnicima ovo biti normalno kako kažu, kao i svako drugo slavlje.
Na Grobarijadi nije izostala ni Kiristina Popović, profesionalni fotograf za sahrane koja kaže da je danas slikala jednu sahranu, a evo samo par sati nakon toga je stigla da se opusti i proveseli.
– Šta da se radi. To je sve život. Ni moj posao nije lak. Jednostavno, ovo sam nasledila od oca, dede, pa zašto da ne. Svaki posao je za ljude. Zašto bi ovo bilo nešto čudno. Šta je recimo moj deda, manje bitan od nekog državnika ili zvaničnika čije se sahrane fotografišu. Tako i obični ljude to žele da zabeleži ističe – Kristina Popović.
– Meni je ovom sasvim normalno i jako se lepo osećam kod svojih prijatelja. Došao sam na poziv prijatelja Radiše Mihajlovića Drnde, Ivana , Šoleta i drago ki9 je što samk u Srbiji. U Hrvatskoj to još nije zaživelo, ali potrudiću se da ovaj model okupljanja prenesem u Hrvatsku ,kaže Jakov Škevin – vlasnik Pogrebnog preduzeća iz Šibenika.
Dodaj komentar