Nemamo običaj da prepričavamo sahrane, ma koga se one ticale. Gorica Nešović, novinar, voditelj i pre svega izuzetan čovek zaslužila je da joj kolege posvete makar nekoliko rečenica i, iako fizički nismo prisutni, na neki način da pokušamo da joj pošaljemo poslednji pozdrav.
Danima već sa nevericom i tugom opraštamo se od uvek nasmejane žene – deteta koja je sa osmehom pristupala svemu. Životu pre svega. Volela je svoje prijatelje, porodicu, svoje biljke, svoj uvek topao dom koji je sitnicama punila i ispunjavala životom, osmehom, veseljem, pričom.
Voleli su je svi. Ne postoji osoba koja je ikada izrekla ružnu reč o Gorici Nešović. I to mnogo više govori o njoj nego hiljade reči koje bi joj iko posvetio.
Danas je Gorica sahranjena. Danas je sahranjen veliki Čovek. Sa velikim Č. Osoba uvek spremna da pomogne, da nasmeje, da oraspoloži, da kaže istinu.
Gorica Nešović preminula je 6. oktobra u 59. godini života, a danas su se porodica, prijatelji i kolege okupili na groblju Orlovača kako bi je ispratili na večni počinak i rekli poslednje ”zbogom”.
Na groblju se među prvima pojavio Goričin bivši suprug Slobodan Neđović Loka, sa kojim je bila 10 godina u braku i imaju sina Marka.
Sa belom ružom u ruci. Ta jedna ruža znači više nego hiljadu cvetova.
Brzo je pristigao i Dragan, kolega koji je dugo godina bio sa njom dvojac, okosnica jutarnjeg programa, kojim su nas zajedno uveseljavali, propitivali naš razum, zabavljali nas dobrom muzikom.
Zbogom, Gorice, ti si priča kojoj nikad nema kraja.
„Ja ovo ne mogu da pročitam“: Dragan 1. put bez Gorice, na ivici suza pričao o njoj
prosečna bg komšinica, sreća, pun bg umišljenih metropola, pa može da im prođe kao zvezda