Zahvaljujući sklapanju uglavno etnički homogenih brakova, Goranci su uspeli da izgrade i očuvaju čvrst identitet kroz negovanje jezika, običaja i tradicije. Ženi je tokom istorije u toj zajednici bila dodeljena uloga stuba porodice, čuvara Gore, postojanog i čvrstog braka. Sa svime navedenim saglasni su učesnici tribine „Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u goranskoj zajednici na Kosovu i Metohiji u izolovanim sredinama“, održane u Domu kulture „Gračanica“, prenosi Danas.
Viša naučna saradnica u Etnografskom institutu SANU, dr Jadranka Đorđević Crnobrnja, smatra da su Goranke kroz istoriju uspešno prilagodile vremenu svoj položaj u društvu i porodici. Uprkos teretu svoje uloge, ostale su stožer opstanka goranske zajednice.
Položaj žene se menja, ako bismo ga posmatrali kroz period od sredine 20. veka. Jedna konstanta ostaje da je žena čuvar Gore i njene tradicije. Njoj su povereni vaspitanje, obrazovanje i socijalizacija dece, što bi se moglo podvesti pod patrijarhalne vrednosti, rekla je Crnobrnja.
Ipak, obrisi patrijarhata vremenom počinju da blede, pa i u goranskoj zajednici ima sve više fakultetski obrazovanih i zaposlenih žena.
– Goranska zajednica i Goranke prate društveni, ekonomski, kulturni tok prisutan u ovom dobu, tako da ne možemo da ih izdvojimo i da kažemo da tu sada ne postoje neki elementi koji su specifični za ovo vreme i većinsko stanovništvo, navela je Đorđević Crnobrnja.
Predstavnik goranske zajednice, Sali Fehi, istakao je da „žene odlučuju o svemu“, kao i da su „ključni faktor u čuvanju zajednice“.
– Žena je dužna da sačuva porodicu, brak i da brine o svemu. Novije vreme učinilo je svoje, Goranke su zaposlene u institucijama, preduzetnice su, čime su uzele još jedan teret, kazao je on.
Kulturne sličnosti omogućavaju skladan brak
Brak je izuzetno važna institucija u goranskoj zajednici. On predstavlja okvir očuvanja i prenošenja tradicije na mlađe naraštaje, učvršćivanja i opstanka same zajednice. Praksa izbora partnera iste verske i etničke pripadnosti (homogamija) prisutna je i danas.
Dr Jadranka Đorđević Crnobrnja je podsetila na to da mladi Goranci drže do očuvanja veza sa svojim sunarodnicima upravo iz zbog sklapanja homogenih brakova.
– Homogamija kao nepisano pravilo postoji u goranskoj zajednici vekovima i nikada se nije izgubila. Pripadnici ove zajednice uglavnom žive van Gore, ali godišnje odmore provode u zavičaju. Druženja i praznici u tom periodu rezultiraju velikim brojem veridbi, kazala je.
Ona je zaključila da je prisutnost goranske kulture u svesti pojedinaca svakodnevna.
Sali Fehi je naveo da je od 2.700 brakova u goranskoj zajednici samo 90 razvedeno i kazao da je to veliki uspeh.
– Od 1999. godine, Goru je napustilo 12.000 ljudi. Mi smo pretežno pečalbarski narod, odlaze muškarci, ali i cele porodice. Ipak, oni se vraćaju zbog sklapanja brakova. Naši brakovi su uspešni zato što smo dali prioritet ženama, jer je ona stub porodice i uspela je da sačuva našu tradiciju, zaključio je on.
Tribina „Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u goranskoj zajednici na Kosovu i Metohiji u izolovanim sredinama“ organizovana je u okviru projekta „Izolovane sredine – stvaranje, strah i kultura kao sloboda“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.
Izvor: Danas
Predbračni ugovor iz 1963: „Ugovor o sporazumu dalje u braku između Sredoja i Milese” (FOTO)
Dodaj komentar