Goran je uništenom poršeu udahnuo novi život i od njega napravio umetničko delo: „Moj posao je veliki izazov i odgovornost“

Vodeći se parolom „ima posla ko hoće da radi“, Goran Srnić, iz čačanskog sela Mrčajevci, nije čekao da mu fotelja padne sa neba, već je zasukao rukave i sam sebi otvorio radno mesto, koje mu se po svemu sudeći dobro posrećilo.

Po struci je auto-lakirer, a u duši ljubitelj starih automobila, pa je znanje i ljubav spojio u uspešan posao.

On na neočekivanim mestima i auto-otpadima pronalazi primerke davno zaboravljenih vozila kojima, sa još nekoliko zaljubljenika u oldtajmere, vraća dušu i prvobitan izgled.

– Dođu ti neki retki automobili, pa ti to predstavlja izazov. To su automobili koji su se davno pravili i sada za njih nema delova, morate ih naći ili sami napraviti. To je velika obaveza i odgovornost, da to sve bude originalno i u što boljem stanju, i jednostavno da se vrati u život – kazao je Goran Srnić za agenciju RINA.

A da bi automobili stari i više od pola veka zasijali punim sjajem, potrebno je mnogo strpljenja, vremena i pre svega ljubavi za ono što radiš.

– Na svakom od njih potrebno je da se prvo limarija uradi, zatim nastupa mehanika, a potom i estetika i farbanje. Kao šlag na tortu dolaze tapaciranje i izrada završnog enterijera, što ga čini unikatnim. Svega toga ne bi bilo da nema ljubavi prema svemu ovom i strpljenja. Kasnije se dolazi do željenog pozitivnog rezultata – priča Srnić.

Ovako urađeni automobili često završe na aukcijama u inostranstvu. Tamo su, kako kaže ovaj vredni Čačanin, veoma traženi, ali su i cene vrtoglavo porasle.

– U našoj radionici našao se jedan „porše karera“ koji je prodat za oko 75.000 evra, ali imamo i dosta drugih automobila, od kojih se ljudi ne odvajaju tako lako – ističe on.

A što se tiče kvaliteta, iskusno majstorsko oko ocenjuje da su ranije automobili izrađivani od kvalitetnijih materijala i u odnosu na današnje pravljeni su da ih bar voze dve generacije.

– Sada je to čist biznis, sve je postalo trgovina i prodaja. Tako da se sve lošija vozila prave, i to je to, jedino što su više akcenta dali na bezbednosti vozila i vozača. Ono što je rađeno pre 40-50 godina neuporedivo je boljeg kvaliteta u odnosu na ove današnje automobile – zaključuje Goran.

I dok su u inostranstvu za oldtajmere izdvaja pravo bogatstvo i na aukcijama plaćaju nenormalne sume, Srbi na to nisu navikli, već njihovi nekadašnji ljubimci trunu u zatvorenim garažama ili pod drvetom.

Izvor: 24 sedam