Režiser Goran Marković osim po legendarnim filmskim ostvarenjima poznat je i po vrlo oštroj kritici aktuelnog režima, a nedavno je odlukom UO Filmskog centra Srbije uskraćen za već dodeljena finansijska sredstva koja su bila namenjena za završetak još jednog njegovog projekta. Takođe, njega je tokom protesta u Beogradu legitimisala i policija što je imalo posebnog odjeka u javnosti.
On je za Novi magazin izjavio da je granica trpeljivosti već pređena ocenivši da bi samo pad režima i potpuno resetovanje celog društva stvorilo uslove za normalne, demokratske izbore.
– Ljudi kao da su zaboravili da je moguće živeti pristojno, bez stalnog pritiska. Ali mislim da je granica trpeljivosti već pređena i da ovo neće moći večno da traje – rekao je režiser.
Marković smatra da su se građani definitivno oslobodili straha, kao i da je strah sada glavni neprijatelj „represivnom režimu“.
– Stvar se zaoštrava i vodi ka raspletu. Jedino što nije rečeno kakvom. Moguće je da dođe do mirnog pada režima, što je malo verovatno, a takođe se može desiti da ovo sadašnje stanje predstavlja med i mleko prema onome šta nas čeka. Jedno je sigurno: ako režim reši da po svaku cenu nastavi da vlada, što uključuje zlostavljanje ljudi, posete po kućama, otvaranje logora i slično, što smo već videli u nekim zemljama u Južnoj Americi, onda nam se ne piše dobro – ocenio je Marković, napominjujući da će se vlast suočiti sa samoorganizovanjem ljudi i podzemnim otporom ukoliko nastavi da vlada otvorenim terorom.
Smatra da je Vučić okružen „bezvrednim ikebanama“ i da je „glavni protagonista cele naše tragedije“.
– Ako u nama još uvek ima i malo želje za životom, srušićemo ga. U suprotnom, on će nas dokrajčiti – kazao je proslavljeni reditelj.
Optužio je svoje kolege da su se godinama ponašali kao „obični bednici“ i da su tek sada polako i oprezno počeli da se distanciraju od vlasti, kako to obično biva.
– Oni predstavljaju saradnike okupatora. A zna se kako prolaze kolaboracionisti kad osvane sloboda. Sada, kada je sloboda na vidiku, neki od njih počinju da hvataju priključak. To je uvek tako. Najveći odlazak u partizane odigrao se 1944. godine – rekao je istaknuti srpski dramski umetnik i reditelj kultnih filmova „Nacionalna klasa“, „Majstori, majstori“, „Sabirni centar“, „Variola vera“, „Tito i ja“, „Turneja“…
Marković nije mogao da izbegne pitanje o Jeleni Trivan, direktorki UO Filmskog centra Srbije, a prokomentarisao je i postavljanje savetnice predsednika Suzane Vasiljević na mesto u Savetu Fakulteta dramskih umetnosti.
– Ona je, bez ikakvih kvalifikacija i krajnje sumnjive biografije – radila je samo u propagandi za (Vojislav) Koštunicu, (Ivica) Dačića i sada Vučića – postavljena da kontroliše ko će i šta će ubuduće predavati na našoj prestižnoj ustanovi. Ona će, zamislite to, procenjivati podobnost naših najvažnijih dramskih stvaralaca, nastavnika na FDU. Kada vidite da je Svetislav Goncić dekretom, bez konkursa postavljen za upravnika Narodnog pozorišta, postaje jasno da su krenuli u potpunu kontrolu kulture i obrazovanja – ispričao je Goran Marković za Novi magazin.
Dodaj komentar