Goran Bregović se u velikom intervjuu za Al Jazeera Balkans dotakao mnogih tema. Pričao je o bivšoj Jugoslaviji, patriozimu, ratu, sadašnjoj politčkoj situaciji…
„Nisam upoznao ovdje današnje političare. Pre rata sam imao jednog prijatelja koji je bio političar, ali mi ga je uvek bilo žao. Uvek sam mislio da to nije zanimanje za mog prijatelja. Političar tokom svoje karijere malo toga vidi što je napravljeno. Nije to kao kod zanatlije koji odmah vidi šta je uradio. Zato su zanatlije srećni ljudi. U politici je sve na duge staze, a život je kratak. Malo sretnih ljudi sretnete u politici. Sumnjam da političari mogu više ako žele da ih izaberu ponovo. Radiš tako da te izaberu i sledeći put“, rekao je Bregović za Al Jazeera Balkans
„Vučića ne poznajem, kao ni Bakira Izetbegovića… Ali Dodika znam sto godina jer je bio u partiji za koju smo agitirali pre rata. Uvek sam Dodika cenio i voleo. On je fin čovjek, on je neko koga biste voleli imati za prijatelja. Imam poruku za Beograđane, za beogradski sloj intelektualaca koji su protiv Vučića. Mislim da on radi korisne stvari za Srbiju, neke su stvari vidljive kao rezultat. Kada putuješ, vidiš neke nove fabrike, nove asfaltirane puteve, Beograd koji se gradi, to su za ovako malu zemlju koja je izgubila rat ogromni pomaci“, poručio je.
SVE LJUBAVI GORANA BREGOVIĆA: Blažen među ženama
„BiH je skoro beznadežan slučaj. Tragična granica, direktna granica u čovečanstvu među katolicima, muslimanima i pravoslavcima. Za Titove vladavine smo lepo živeli. Porodica moje supruge je u to vreme živela u jednom velikom stanu. Bilo ih je mnogo i oni su to lepo riješili – jedan frižider za Vlahe, jedan za muslimane. To se tako rešavalo, nije se moralo zaratiti. Što se zaratilo? Shvatili su da je komplikovano imati dva frižidera… otkud znam…“, zaključio je.
Sebe naziva „univerzalnim patriotom“.
„Ja sam maneken građanskog rata. Ja sam univerzalni patriota. Ne mislim da moram mrziti Srbe da bih bio Hrvat. Ili obrnuto. Moja deca će biti Francuzi, a neće biti naši… I srećan sam zbog toga. Čovek voli svoju zemlju, a ne zna se zašto. Zašto ja volim Bosnu? Bilo bi mi pametnije da volim neku normalnu zemlju u kojoj se normalno živi. Sretniji sam da znam da će voleti Francusku kao što ja volim Bosnu. Ljubav prema Bosni je komplikovana, zahtevna“, smatra pa zaključuje: „Moj deda je bio vojno lice, moj otac je bio vojno lice, da nisam bio u Parizu, i ja bih bio vojno lice. Našim zemljama ne trebaju umetnici, već samo vojnici. To su teške ljubavi, voleti naše zemlje je komplikovano.“
Moja majka je Srpkinja, otac Hrvat, a jedini problem u kući je bio to što je otac pio
Dodaj komentar