Georginu je nakon rođenja trojki ostavio muž. Sada žive od socijalne pomoći u 10 kvadrata

Život nekom majka, nekom maćeha.

Često ga kao “maćehu” doživljavaju oni koji ne moraju da brinu mnogo o egzistencijalnim stvarima, recimo hoće li imati sutra za hleb, da li će krov početi da se kruni na glavu, kako da stignu da operu na ruke sve što imaju, kako živeti pod svećom, polivati se vodom u improvizovanoj kadi i slično.

U poslednje vreme, mediji nas bombarduju naslovima: Pogledajte kako je “ta i ta” poznata ličnost sredila liniju samo tri nedelje nakon porođaja.

Ili: Kolevka malenog “tog i tog” košta skoro hiljadu evra. Poznata pevačica pokazala sobu za bebu urađenu po motiva bajke Kralj lavova.

Čak i “najobičniji svet” je poludeo nakljukan ovakvim potrošačkim formulama srećnog života, pa je Instagram pun dece sa trakama na glavi koje zaustavljaju krv, u balskim haljinicama za osmomesečnu devojčicu u kolicima, skupocenim autima na baterije da dete jebi ga ne mora de šeta i roditelj za njim.

Sve na dugme. I nije problem u tome. Svako raspolaže novcem kako želi, uređuje dete i sobu i svoj postporođajni stomak kako želi.

Problem nastaje kada to postane neka vrsta opsesije, kada više ne umeš da uživaš u detetu kao detetu, već ti je veće uživanje da ga fotkaš, lickaš, u lutku pertvaraš.

Kada ne sme da povuče bojicom po zidu. Kada se sjebeš na nekoliko nivoa jer ti je ostao stomak, a leto, a sve minijaturni kupaći.

Kada te uhvati tuga kada gledaš dete u autu na baterije, a tvoj ima samo “gurka” i slično.

Kada na naslovnicama vidiš fotošopirane porodice koje deluju kao da nikakvog problema nemaju, pa pomisliš da je tebi najgore i najcrnje, a svi ti živi i zdravi.

Problem nastaje kada se izgubi fokus sa onoga što je zaista vredno.

Ajde da promenimo stvari.

Ajde da neki od uticajnijih magazina stave na svoju naslovnu stranu recimo Georginu Tešanović.

Ko ti je ta?

Mama.

Mama Georgina ima 34 godine.

I pre 14 meseci rodila je posle duge “borbe za potomstvo” tri dečaka. Mateju, Mihaila i Nikolu.

Odmah po rođenju ostavio ih je tata. Nju dakle suprug.

Sama sa decom živi u malom mestu kraj Loznice u sobi od 10ak metara kvadratnih jer je ostatak kuće nefunkcionalan. Otpada malter, krune se zidovi zbog krova koji prokišnjava.

U 10ak metara kvadratnih spavaju, hrane se, prohodavaju.

Kada joj je majka otišla, a otac umro, Georgina je sama brinula o dve sestre odlazeći u nadnicu.

Trenutno živi od socijalne pomoći koja joj je kako je izjavila, dovoljna za hranu i pelene, ali ne i za adaptaciju kuće i ogrev.

Da ne mora sama da brine o troje dece, ne bi birala posao, jer je navikla da radi i brine se o drugima.

Bliži se zima. Stolarija je loša, prozori loši, peć ne uspeva da zagreje dovoljno prostoriju, a postoji mogućnost da zbog nerešenih imovinskih odnosa možda i napuste kuću.

Dopisništvo RTS-a iz Loznice koje je uradilo ovaj prilog nije ostavilo bilo kakav žiro račun za pomoć.

Pozvala sam ih, a onda su mi saopštili da su se ljudi javljali na kontakt telefon dopisništva i da ima već mnogo njih koji žele da pomognu Georgini i njenim sinovima.

Dobro je.

Ova priča me je ostavila nemom na nekoliko nivoa.

Prvi nivo je otac koji napušta svoju decu. I to posle toliko dugo iščekivanja. Sram da te bude.

Drugi je suprug koji ostavlja sa tri bebe svoju ženu. Sram da te bude, ponovo.

Treći je Georginina hrabrost i odlučnost koja se oseti u glasu, bez jadanja, da za svoju decu učini najbolje. Njena stabilnost. Njena ljubav.

Četvrti je lepota, uprkos svemu, kada sam videla Georginine ruke “pune dece”.

A lepota uvek pobedi.

I iskreno se nadam da će tako biti i ovaj put.

Za sve koji žele da pomognu, broj dopisništva je 015 891 669, autor priloga je novinarka Slavica Džinović.

Za sve koji se žderu jer nemaju život kao “porodice sa naslovnica”, budite zahvalni ako su vam deca i vi sa njima živi i zdravi. To je lepota, a ne stomak sa pločicama već dve nedelje nakon porođaja.