Ljudi su vekovima gradili svoje domove na obalama mora, reka ili jezera, prvenstveno radi ribolova i trgovine. Najpoznatiji „vodeni gradovi“ svakako su Venecija i Amsterdam. Međutim, malo mesto u Africi, sve više privlači turiste načinom života i burnom istorijom, a specifičan način gradnje spasao ih je od ropstva.
Svakako da je život na vodi je jedinstven, jer svakodnevno pruža spektakularne poglede i zalaske sunca, ali u isto vreme sa sobom nosi i brojne izazove poput oluja, poplava ili cunamija.
Jedno takvo izuzetno fascinantno mesto je živopisno selo Ganvie, poznato kao „najveće plutajuće selo u Africi“.
Ovde ljudi na vodi rade bukvalno sve: druže se, kupuju na pijaci, putuju brodom u školu ili na posao, pa čak i u crkvu!
Selo Ganvie je neverovatan primer života isprepletenog vodom i svedočanstvo ljudske snalažljivosti, kreativnosti i otpornosti.
„Demon“ iz jezera ih spasao od ropstva
Selo Ganvie, smešteno usred jezera Nokoué u Beninu, ima dugu i fascinantnu istoriju koja seže čak 400 godina unazad, a njegova jedinstvena priča započinje u doba ropstva, piše Putni kofer.
Naime, u 18. veku, članovi lokalnog plemena Tofinu suočavali su se sa očajem dok su pokušavali izbeći nemilosrdne vojnike kraljevstava Fon i Dahomey, koji su tada tragali za ljudima kako bi ih prodavali trgovcima iz Portugala.
Preci današnjih stanovnika bežali su u jezero iz straha od vojnika, koji su verovali da ispod njegove površine živi strašni demon.
Svesno ove prednosti, pleme je donelo hrabru odluku i izgradilo svoje domove na stubovima usred vode.
Naziv sela Ganvie, što u prevodu znači „preživeli smo“, duboko odražava hrabrost i izdržljivost plemenske zajednice i predstvlja svedočanstvo ljudske snalažljivosti, kreativnosti i otpornosti.
„Vodeni ljudi Benina“
Iako više nisu bili izloženi pretnjama, ljudi su odlučili da život nastave u jezerskim domovima.
Tokom vekova, Ganvie je naprosto procvetao, da je postao neprepoznatljiv. Trenutno u selu živi oko 30.000 ljudi, a poznati su kao „vodeni ljudi Benina“.
Stanovnici Ganvieja snažno se oslanjaju na ribolov kao glavni izvor prihoda, istovremeno razvijajući duboko razumevanje okolnog ekosistema.
Iako se suočavaju sa izazovima poput zagađenja i prekomernog ribolova, ljudi iz Ganvija ostaju otporni i ponosni na svoje nasleđe.
I danas sve u selu stoji na stubovima – od kozmetičkih salona, barova, pijaca, hotela, škola, bolnica, pa čak i crkava.
Uski kanui, poznati kao „pirogi“, jedino su prevozno sredstvo.
Međutim, turizam postepeno zamenjuje ribolov kao glavni izvor prihoda stanovnika.
Prema lokalnoj turističkoj kancelariji, oko 10.000 turista poseti ovo impresivno jezersko selo svake godine.
Izvor: Putni kofer
Dodaj komentar