mim glavna
Novi Sad Magazin

Da li su montažama klasičnih dela novosadski srednjoškolci napravili foru ili srozali kulturu

Novosadski srednjoškolci izazvali su oštru polemiku u svetu kulture, nakon što su neka od klasičnih dela Galerije Matice srpske začinili humorističnim komentarima.

Sa jedne strane naišli su na kritike, a sa druge strane na oduševljenje, mahom mlađe populacije.

Galerija Matice srpske odoleva monotoniji i na razne načine pokušava da animira mlade da se uključe u njenu delatnost. Sada je to učinila pomoću dela iz sopstvene kolekcije, od kojih je grupa maštovitih srednjoškolaca napravila mimove.

Šta je mim?

Mim (eng. „meme“) je ilustracija sa natpisom koji se tumače u okviru ili izvan konteksta, a sa ciljem da izazovu reakciju, najčešće smeh. Mim je „slika sa natpisom“ koji je trenutno najpopularniji vid onlajn komunikacije putem ilustracije, mahom za mlade ljude. A iako se slikarstvo retko kad dovodi u vezu sa humorom, Galerija Matice srpske dozvolila je i svesrdno podržala grupu srednjoškolaca u nameri da upravo od poznatih umetničkih dela naprave duhovite mimove i verovatno je među prvim ustanovama kulture koja se usudila da „ismeje“ sopstvene kolekcije.

„Mladi biraju“

Instagram profil Galerije Matice srpske stekao je veliku popularnost zbog ovih mimova. Oni su objavljeni bez ikakvog konteksta, samo praćeni heštegom #mladibiraju, što je zainteresovanima dovoljno da saznaju da je reč o promociji istoimene izložbe. Kako za 021 objašnjava kustos Nikola Ivanović, Galerija dugi niz godina radi sa mladima i podržava ih u svim novim idejama, pa su tako u prethodnom periodu prvo naučili sve aspekte muzejskog rada, pravljenja izložbe, njene promocije i ostalih delatnosti koje podrazumeva život jednog muzeja.

„Sve je počelo sa našom Malom školom muzeologije u novembru, koju su pohađali srednjoškolci iz Škole za dizajn ‘Bogdan Šuput’, Gimnazije ‘Isidora Sekulić’, Srednje ekonomske škole ‘Svetozar Miletić’ i Gimnazije ‘Jovan Jovanović Zmaj’. Okupili smo stručnjake iz raznih oblasti, koji su vezani muzejskim poslom i ‘kruna’ ove edukacije je bila izložba. Pošto im je škola bila zanimljiva, hteli smo da vidimo kako će se snaći u organizaciji kompletne izložbe i donošenju odluka i izbora, a bili su uključeni u svaki korak – od pravljenja vizuelnog identiteta izložbe, dizajniranja flajera, osmišljavanja pratećeg programa, promocije… Mimovi su bili njihova ideja“, priča za 021 Nikola Ivanović.

Ispostavilo se da su učenici (inače, uzrasta od 16 do 18 godina) vrlo kreativni. Kustosi su ih usmeravali u pravcu organizacije, ali su ideje mahom bile njihove i izrodile su jednu zanimljivu, živu i vrlo ličnu izložbu.

Podrška kustosa

Prvobitna ideja bila je, priča Nikola Ivanović, da mimovi zauzmu čitavu prostoriju u okviru izložbe, ali za realizaciju nije bilo dovoljno vremena. Kustosi nisu želeli da ti mimovi ostanu neiskorišćeni jer su bili, kako kaže naš sagovornik, beskrajno duhoviti.

„Prepoznali smo da je to super ideja, potpuno u duhu vremena i mladih. Došli smo na ideju da napravimo i stikere za mobilne telefone, ali i da okačimo mimove na instagram, gde im i jeste mesto, u ovoj eri komunikacije putem slike. Znali smo da će biti raznih reakcija i stručnjaka i publike, ali zaista nismo očekivali ovakve reakcije“, kaže kustos GMS.

Degradacija kulture ili nedostatak smisla za humor?

Ima mnogo predrasuda o ljudima koji rade u kulturi i za to su krive institucije kulture, napominje Ivanović.

„Najpre smo se suočili sa kritikom zašto ispod objavljenih mimova nema osnovnih informacija o tome ko je autor, naziv dela i slično. Namerno smo to uradili jer nismo želeli da mim dovedemo u kontekst sa autorom i slikom. Mim uz autora i sliku bi bio problematičan, ako posmatramo sa stručne strane, to jeste degradirajuće. Međutim, bez konteksta je reč o čistom humoru i kreativnosti koji su nas oduševili, a naziv autora i dela saznaćete na izložbi i kad pogledate ceo kontekst. Marketing je tako osmišljen upravo da vas privuče da dođete i pogledate celu priču koju su srednjoškolci osmislili“, objašnjava Nikola Ivanović i dodaje da je jedan od ciljeva upravo „deelitizacija“ ustanova kulture, u koje su zaista svi dobrodošli.

Tri segmenta

Izložba je podeljena u tri segmenta, koji postavljaju i odgovaraju na pitanja od značaja za mlade.

Vremeplov društva je segment koji se bavi pitanjem kako je čovek prošlog vremena provodio svoje slobodno vreme i uvidom u slobodno vreme prosečnih ljudi, sa prosečnim životima. Da li su ljudi prošlog vremena išli u kafanu, da li je bilo javnih dešavanja na ulicama?

Početak kraja bavi se temom stradanja. Mladi se i danas pitaju kako i zašto se strada, da li je stradanje nužno i kako do njega dolazi, s kojim motivima se čovek bori za život i, na kraju, protiv smrti, koja je neminovna.

A ko sam ja? bavi se korišćenjem uma i spoznajom onoga što mi jesmo, a sebe prestavljamo i vidimo na razne načine. Učenici su u okviru ovog segmenta predstavili sebe na jedan ličan način.

Kritike će uvek biti

Veliki broj grupa iz više srednjih škola već je posetio izložbu, koja je otvorena 1. februara. Konkretno, mimovi su doprineli promociji i Galeriji Matice srpske i ove izložbe, što je ovoj ustanovi još jedan pokazatelj da je rad sa mladima i te kako plodan.

„Vrlo smo zadovoljni ovom izložbom, a mladi već pitaju kad ćemo realizovati sledeću. Prijalo im je što je neka institucija kulture upravo njima širom otvorila vrata i dala im kreativnu slobodu i poverenje sa kolekcijom. Jedan od osnovnih zadataka muzeja je da prati ritam savremenog života i da oslušuje publiku i trendove. Mi smo, na neki način, zavisni od te publike. Ne možemo da se držimo tradicionalnih normi institucija 19. veka i pravila kako neki muzej treba da izgleda. Kritika će uvek biti“, zaključuje Nikola Ivanović.

Izložbu „Mladi biraju“ možete da pogledate u Galeriji Matice srpske, na Trgu galerija 1, do 24. marta.

Na đačkoj ekskurziji ’78. socijalistička omladina je napravila je veliki belaj

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Dragana Vidić

Dragana Vidić

Čeka poslednji voz za Nedođiju. I to uspešno radi već 10 godina. U međuvremenu piše.

1 Comment

Klikni da komentarišeš

  • Profesorka sam, ne volim decu i mlade, odavno ne radim u školi, iako sam imala dobro iskustvo. Apsolutno podržavam mlade da se izraze. Nisu ništa loše uradili, a osuđuje ih samo teror matorih. Svemu se treba nasmejati, rekli su najpametniji.
    Inače, kako da napredujemo, ako omladina ne sme čak ni da pogreši?