Ekolozi i ljubitelji prirode zabrinuti: Fruškoj gori preti uništenje!

Seča drveća, smeće i požari. To su tri najveće opasnosti koje trenutno prete Fruškoj gori. Ljubitelji prirode, ekolozi i planinari upozoravaju da Frušku goru nećemo uspeti da sačuvamo od uništenja ako se uskoro ne donese jasna strategija kako zaustaviti loše pojave u najstarijem nacionalnom parku.

Seče se sve živo

Planinar Dušan Tomić za Blic kaže da je obišao mnoge nacionalne parkove u Evropi, ali da Fruška gora to jednostavno više nije.

„Priča da je masovna seča drveća planska jednostavno ne stoji. Seče se sve živo, motorke, kamioni i traktori rade bez prestanka, još malo ćemo moći da vidimo Vrdnik iz Novog Sada. Tamo gde su bila stabla, sada je šipražje. Stavljaju tucanik na planinarske staze. Nemarni su i sami posetioci, ima onih koji ostavljaju sve iza sebe. U okolinama vikend naselja i sela stalno se pali strnjika, ljudi su opsednuti time, gore i rubni delovi šuma. Kao da smo se svi dogovorili da uništimo Frušku goru“, rekao je Tomić.

Kompleksna situacija

U Nacionalnom parku Fruška gora kažu da je situacija veoma kompleksna. Navode da često isti ljudi budu kažnjavani zbog bacanja smeća ili bespravne seče, odsluže svoje mizerne kazne i nastave sa nepočinstvima.

Kako navode, postoje oni koji se divljom sečom bave kako bi preživeli, a postoje i oni koji dolaze iz daljih delova Srbije samo da bi se bavili krivolovom, šumokrađom i podigli divlji objekat. Čuvari su zbog novog zakona ostali bez oružja pa ih lopovi napadaju sekirama i motornim testerama.

Zaštićeno područje Fruške gore prostire se na oko 26.000 hektara, to jest na dužini nešto većoj od 80 kilometara i prosečnoj širini od oko petnaest kilometara.

Smeće koje je pronašla na Fruškoj gori na gospodski način vratila vlasniku

Strože kazne

Kako saznaje Blic u pokrajinskoj vlasti, jedan od predloga koji bi mogao da se razmatra kako bi Fruška gora bila sačuvana jeste i mogućnost da se oni koji uništavaju okolinu kažnjavaju za narušavanje prirodnog dobra, a ne samo za bacanje smeća ili nelegalnu seču šume.

Iako je tako nešto predviđeno Zakonom o zaštiti prirode, a kazne su čak i do tri miliona dinara za pravna lica, u praksi se to do sada retko primenjivalo, kažu ekolozi.

Loši putevi, deponije

Legalna deponija Tancoš – Beočin nalazi se na tek 900 metara od NP i prostire se na 35.000 kvadrata.

S druge strane svako fruškogorsko selo ima najmanje jednu divlju deponiju u svojoj blizini. Iako ih komunalci povremeno uklanjaju, ne mogu da uklone posledice koje je otpad ostavio u zemljištu, vodi i vazduhu. Na divlje deponije bacaju se čak i leševi životinja.

Takođe, mnogi putevi na Fruškoj gori nisu popravljani decenijama. Takav je i jedan od najprometnijih, Partizanski put, dug 70 kilometara. U nadležnosti je šest opština, koje ne mogu da se dogovore o obnovi.

Fruška gora postala je groblje za hotele, odmarališta i bolnice, nekada poznate, a danas prave kuće duhova.

Hoteli „Osovlje“, „Ležimir“ i bivše odmaralište „Pošta“ samo su neki od dvadesetak napuštenih i ruiniranih objekata u koje danas svako može da uđe. Radi se o vlasništvu odavno propalih firmi, a uglavnom se nalaze na najlepšim mestima i vidikovcima.