Skriven u dolini, podalje od buke automobila i vreline asfalta, u dubokoj tišini šuma Fruške gore nalazi se manastir Velika Remeta. Uprkos epidemiji koronavirusa manastir svakodnevno posećuje veliki broj turista i vernika, a posebnu pažnju izaziva rajski vrt igumana Stefana, koji je i starešina ovog zdanja.
Etno-selo pored manastira, letnja likovna škola – ikonopisačka radionica za mlade, izvor Ubavac, nadaleko čuven po vodi koja krepi i bistri vid, sve više privlače vernike i ljude željne mira i tišine. A tu je i replika Vitlejemske pećine, sa crkvom iznad nje.
Iguman Stefan, iako je prešao sedamdesete godine života, ne prestaje da iznenađuje hodočasnike.
Duge sede brade, vedrog pogleda i veselog duha, izgledajući kao neki starozavetni prorok, dočekuje goste medom i vodom, nudi odmor i okrepljenje, dobru manastirsku jabukovaču, knjige za čitanje, a uvek je spreman na bogougodan razgovor.
–Bio bi greh da ljudi ovde ne dolaze. Selo se prazni ali mi u manastiru-bratstvo i sestrinstvo monaško, rešili smo da oživimo ovaj kraj, da ljudi u njega dolaze, da pored manastira potraže odmor u tišini naših objekata koje smo sagradili, da vide i naš rajski vrt na zemlji –kaže iguman Stefan, a prenosi portal Stil.
Da su na dobrom putu, dokazuje i podatak da je pre pandemije, samo tokom nedelju dana, ovaj manastir znalo da poseti po nekoliko hiljada ljudi, iz svih krajeva zemlje, pa i iz inostranstva.
–To što gradimo su skromni, ali lepi i funkcionalni objekti. Nema tu novca, sve su to dali dobri ljudi koji su shvatili šta želimo i nesebično nam pomažu materijalom i radom. Na jednom hektaru oko manastira, sa leve strane je etno-selo sa pet brvnara, gde se može prirediti roštilj, odmarati i uživati u letnjikovcima. Sa desne strane smo uredili fontanu za osveženje, izgradili repliku Vitlejemske pećine i brdo Sion sa kapelom. Tu su i tri isposnice kako su nekad izgledale. Taj naš rajski vrt je idealan za molitvu i odmaranje duše. I mi monasi iz ovog manastira živimo brže i srećnije sa ljudima koji stalno dolaze.
– Manastir i jeste mesto gde ljudi treba da se okupljaju a ja mislim da je naša uloga i danas ista-da smo verski, kulturni i narodni centri saborovanja, promišljanja i dijaloga – priča Stefan.
Danas iguman manastira Velika Remeta, pre nego što se zamonašio, živeo je kao Stanko Vučković, kamiondžija iz Mrkonjić Grad. Odlučio da postane monah u četrdesetoj, posle teškog ranjavanja u Jajcu 1992. godine.
Razočaran u ono što je proživeo u ratu, svoje i stradanje drugih ljudi, rane i bol, ništa više nije bilo isto. Kamion ga nije privlačio, ljudi su postali nervozni. Reši da preseče – muški. Pozdravio se sa najbližima i zakucao na manastirska vrata, u mestu u kom je jednom već bio kada je imao 27 godina.
Tadašnji starešina Velike Remete arhimandrit Danilo, veoma star i još dve monahinje, uverili su se da u bivšem Stanku, a sada Stefanu imaju odličnog saradnika. Čoveka koji ne beži od posla, čoveka koji brzo uči i koji se ne odvaja od knjige. Tako je 1997. Stefan Vučković, rukopoložen u monaha, da bi danas bio iguman obnovljenog manastira Velika Remeta.
Vlasnica kompanije Galens Sanja Petrić kupila 205 parcela na Fruškoj gori
Dodaj komentar