Fruška gora je nacionalno blago Srbije i ostrvska planina nesagledivih prirodnih odlika koja se izdiže nad monotonim pejzažem vojvođanske ravnice kojim gospodari.
Eksperti tvrde da je ona „ogledalo geološke prošlosti“. Pomenuta odrednica zvuči ozbiljno, važno i obavezujuće. I zaista jeste.
Nekadašnjoj Almi Mons bilo je potrebno 90 miliona godina da bi izgledala kao što izgleda danas. Tokom istorije, bila je svašta: od arhipelaga u južnom delu Panonskog mora, preko istočne granice Franačkog carstva početkom 9. veka do izletišta. Današnji naziv duguje Fridriku Barbarosi koji je u želji da osvoji gradove Lombardije u drugoj polovini XII veka naredio da se sruši Milano, a proterani su utočište našli u Sremu osnovavši naselje Francavilla.
Piše: Marko Oljača – predsednik Društva za održivu budućnost – Koraci
Kao i danas, na teritoriji Fruške gore interakcije između kulture, istorije, politike, prirode i čoveka su intezivne. Nekada su te interakcije bile plodonosne, a danas su rušiteljske, destruktivne.
Poslednjih godina, kriminalno-politička hobotnica zaogrnuta plaštom investicionog urbanizma, vođena isključivo ličnim, partikularnim interesom i neutaživom željom za profitom, uništava Frušku goru, ne samo devastacijom već i privatizacijom.
Opstanak i očuvanje arheoloških lokaliteta iz praistorije, termomineralnih izvora, jezera koja služe za navodnjavanje i sprečavanje poplava, izletišta, biciklističkih staza, parkova, vidikovaca, stena, pećina, kula, vodopada, vinogorja, 30 retkih orhideja, 2000 vrsta gljva, 1500 vrsta biljka, 200 vrsta ptica, 20 vrsta gmizavaca, 60 vrsta sisara (uključujući i mulofe, šakale, tekunice, slepo kuče…) su ugroženi zahvaljujući bahatosti, nelegalnim poslovima i sprezi različitih ministarstva, sekretarijata, inspekcija, firme Galens i Srpske pravoslavne crkve, dok su neke nekrofagnih vrsta ptica na kamenolomu Debeli Cer na Andrevlju poput orla krstaša trajno nestali.
Umesto da štiti prirodna dobra i javni interes, država aktivno saučestvuje u uništavanju gore pobrojanih bogastava tako što ne sprečava nezakonit rad kamenoloma Kišnjeva glava kod Rakovca (zahvaljujući njemu, na Fruškoj gori po prvi put su se pojavila klizišta), ni seču bukovih šuma zbog čega je izgubljena nominacija za UNESKO listu svetske prirodne baštine, ni betoniranje i ograđivanje šuma.
Pre 13 godina, SPC je postala vlasnik skoro trećine Nacionalog parka tako što je 16 fruškogorskih manastira u postupku restitucije tražilo povrat imovine.
doDanas ta crkva u saradnji sa službenicima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obilato seče sume, a drva izvozi u Kinu. Crkva je na vreme prepoznala poslovnu šansu, jer prema podacima Ministarstva finansija, drva su druga izvozna sirovina posle bakra.
Kako bi podržao i omogućio aktivnosti SPC-a, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode odobrio je plan gazdovanja šumama u kojima se ekološko-biološka funkcija šuma štiti samo 3%, a ostalih 97% ima prioritetnu proizvodnu funkciju, prenosi Nova.rs.
Protiv takvih ludosti, kriminalnih radnji, privatizacije javno-prirodnih dobara u vlasništvu države (građana) trajnog devastaciji i narušavanja prirodne ravnoteže, zagađenja životne sredine i pljačke javnih resursa pobunila se grupa savesnih aktivista.
Okidač su bili poslovi vlasnika firme Galens, povezane sa Srpskom naprednom strankom koja betonira puteljke na planini i ograđuje državno zemljište blokirajući pet javnih atarskih puteva.
Ilegalne i prekomerne planske seče traju još od 2019. godine. Nakon što su iscrpeli sve institucionalne mehanizme borbe bez pozitivnog ishoda, aktivisti su krenuli fizički da brane Frušku goru.
U oktobru 2021. godine, Dragana Arsić iz udruženja „Odbranimo šume Fruške gore“ vođena maksimom „svi za šume -šume za sve“, sa grupom saboraca nakon presecanja katanaca na kapiji kod planinarske staze Novi Rakovac-Zmajevac je uzviknula: Kesten je slobodan. Investitori su mučki pokušali građanima oteti Kesten tokom policijskog časa, kao gradnja turističkog objekta od 8000m2.
A onda je usledila tužba bračnog para Petrić zbog povrede ugleda i časti i nanošenja teške duševne boli. Procenili su da njihove „boli’ koštaju 800 000 dinara.
U međuvremenu, Draganu su častili sa još nekoliko tužbi. Pažljivi hroničar bi morao primetiti da danas na Fruškoj gori aktiviste tuku baš kao što su popovi u manastiru Novo Hopovo tukli trinaestogodišnjeg Dositeja Obradovića jer čita knjige.
Ako ne verujete, pitajte Petra Živanovića.
Dok je pre neki dan bilo u toku suđenje Dragani Arsić u jednoj od tužbi Petrića, druga grupa aktivista kampuje na Šodrošu zbog najavljene seče autohtonih i zaštićenih crnih i belih topolakako bi se prokrčio teren za izgradnju Novog Sada na vodi.
Investitori su isti, vlasnici firme Galens.
Na poslednjem suđenju Dragani, tužitelji (bračni par Petrić) su tvrdili kako se plaše, da im je ugrožena bezbednost, poslovanje a da je aktivistima jedini cilj napad na državu i SPC.
U Srbiji se danas patriotizam iskazuje fizičkom borbom za neobnovljive resurse, a solidarnost iskazuje podrškom onima koji su progovorili u ime svih nas, boreći se za dobro svih nas.
Prva prilika da iskažemo patriotizam, makar na teritoriji Vojvodine je podrška okupljenima na Šodrošu, a solidarnost možemo pokazati prisustvom u jednom drugom procesu protiv Dragane 07.07.2022. u 10 časova u Osnovnom sudu u Novom Sadu. U drugoj tužbi zbog ugrožavanja poslovnog ugleda, Petrići traže godinu dana zatvora za Draganu.
Izvor: Nova.rs
Dodaj komentar