Francuska „gori“, a Srbin se češlja: Milioni Francuza na ulicama, svi zajedno – jedni za druge

Francuzi su na ulicama zbog najave povećanja starosne granice za odlazak u penziju. Naime, Vlada je odlučna da starosnu granicu podigne sa 62 na 64 godine, a građani kažu – štrajkovaćemo do penzije. Ovo je već šesti protest u Francuskoj od početka godine.

Bez obzira na povod, svaki put građani složno izlaze na ulice – od srednjoškolaca i studenata, do penzionera. Svih obrazovnih zvanja i onih bez istih. Svi zajedno – jedni za druge. Zašto nije tako kod nas?

Sociolog Ratko Božović ocenjuje za N1 da mi imamo problem jer nemamo građanina.

– Tamo je prisutan građanin i građanstvo, a mi imamo strančarenje, imamo nešto što je daleko od onog da uspostavljamo građanstvo i zato je defektna kod nas kultura protesta – kaže Božović.

Istoričar i gostujući profesor na Sorboni Stanislav Sretenović kaže da Francuska, pored kulture protesta ima i veoma jaku i izraženu insitucionalnu kulturu, te da se ovakvi problemi uglavnom rešavaju u institucijama, što očekuje da će se i sada dogoditi.

– Ovo jesu jedni od najvažnijih protesta u poslednjih 30-tak godina, ali jedna od karakteristika protesta u Francuskoj su upravo ove različite cifre koj se daju vezano za broj učesnika. Na poslednjih šest do sedam velikih protesa, od kraja 90-tih videćete da se te razlike stalno povećavaju u odnosu na to da li brojevi dolaze od strane MUp-a ili organizatora protesta. Brojke variraju vezano i za jučerašnji dan mnogo, juče su organizatori objavili da je bilo 3,5 miliona, a vlada 1,2 miliona. Kako god bilo, verovatno su cifre negde između najtačnije ali svakako ovo je jedan od najvećih brojeva učesnika – rekao je Sretenović u Novom danu.

Ističući da ne treba ni preuveličavati događaje, profesor navodi da se oni dešavaju i da Francuzi imaju kulturu da iskažu svoje stavove.

On je objasnio da su juče sindikati preuzeli aktivnost i borbu protiv zakona koji je noćas usvojen u Senatu pošto je Skupština bila blokirana jer vlada u parlamentu nema apsolutnu većinu.

Profesor kaže i da se svaka vlada, kada ima milion ljudi na ulicama oseća neugodno, pa čak i Francuska gde milion ljudi u odnosu na 65 miliona Francuza i nije tako veliki broj, ali da nije prijatno kada vam ulicama konstantno defiluje kolona nezadovoljnih građana.

– Videćemo dalje kako će se razvijati situacija. Pored kulture protesta, u Francuskoj postoji jaka institucionalna kultura i mislim da će se kriza rešiti institucionalno – kaže Sretenović.

Imamo problem – nemamo građanina

Na pitanje kako to da se u Srbiji stalno ženama povećava starosna granica za penziju i da niko ne protestuje, profesor Božović odgovara:

– Nekako sam se setio Francuske revolucije, onih glavnih oznaka – sloboda, jednakost i bratstvo…Nije to bez ostatka ostalo u istoriji to je prisutno i danas u kulturi protesta. Kad upoređujem to sa nama, imam malo nostalgije u saznanju koliko smo daleko onome što se naziva kultura protesta – kaže Božović.

Naglasio je i da nam, ovo što je rečeno oko Francuske, govori o tome koliko su temelji protesta u samoj kulturi.

– Mi imamo problem – nemamo građanina. Tamo je prisutan građanin i građanstvo, a mi imamo strančarenje – kaže Božović. Podseća da je 9. mart bio masovni protest i da je on nagoveštavao da se nešto pomera u odnosu na prethodni sistem.

Kaže i da smo „imali 1996. – 1997. „fantastičnu pobunu građana koji nisu pristali da budu pokradeni na izborima“.

– Kiša je padala, padao je sneg. Građani su bili nasmešeni do kraja mirno i civilizovano su rušili one koji su ih pokrali na izborima. To je bila velika solidarnost i pobeda građanstva – rekao je Božović.

On je međutim rekao da smo imali nedavno protest protiv krvavih košulja.

– Videli smo kako se to zvršilo jer ovde ne postoji solidarnosti. Imamo te fragmentacije, njihove realizacije u nekim pobunama. Nemamo saglasje u okviru jedne struke ili jedne orjentacije. Imamo društvenu dimenziju protesta, a ovde smo imali prevashodno politčku dimenziju. U zemlji u kojoj je manje više sve politika, kada je tako, imamo problem šta se dešava sa društvenom dimenzijom života – kaže Božović.

– Nema celovite profesije, nema celovitog podizanja…Ako ćemo da budemo kritičari, ni insitiucija nemamo. Sada imamo jedno stanje anemičnog društva u kom vlada haos, nasilje, bezakonje – rekao je Božović.

Pored toga, kako dodaje, mi smo u velikoj meri i apolitični a i „strah je užasna senka u nama“.

– Tamo gde su ljudi u strahu nema ispravanosti – kaže.

Problemi pojedinca u Francuskoj

Profesor Sretenović kaže da je sklon da ovo pitanje svede na pojedinca u Francuskoj.

– Pokazalo se da su osnovni problemi pojedinca u ovom trenutku u Francuskoj vezani za njegov životni standard. Ne bih išao daleko u prošlost i tražio korene ovih manifestacija u periodu od pre dva, tri veka. Radi se o potrebi pojedinaca da ne žive gore nego do sada – ističe.

On podseća i da je Francuska jedna od najjačih industrijskih zemalja, da je peta u svetu po ekonomskoj snazi, kao i da je demokratska zemlja sa dugom tradicijim i da postoje velike razlike u odnosu na Srbiju koja je mlada demokratija, sa teškim nasleđem komunizma.

– Građanin pojedinac se plaši da će mu životni standrad pasti, da rešenjima Vlade dolazi se do situacije kad se različito tumači projekat reforme. Izgleda da vlada nije uspela dobro da objansi o čemu se radi – pojedinac ne razume tu poruku i ne vidi zašto bi u budućnosti njegov standard opao. Dužina protesta je ključna, da li će ona trajati ii ne, ćemo tek videti – kaže Sretenović.

Građanin kod nas stavljen na marginu

Božović je rekao i da mu se čini da se građanin, ako se i pojavljivao malo, stavio na marginu.

– Vidimo da su ipak ovde prisutni trajni pojmovi redikcije slobode i demokratizije, ovde imamo u autoritarizmu podanički mentalitet, nedostatak političke kulture, sve to imamo kao nasleđe i talog, a onda imamo neverovatnu podelu ljudi u partokratkoj orjentaciji, u partiji koja dominira i koja je podelila građane.

Na pitanje da li postoji bilo koja tema koja može da ujedini građane, kaže:

– Meni se čini da je podela da na jednoj strani imao partokrattiju, partiju na vlasti koja dominira i imamo one druge – imamo ‘mi i oni’. Ako imamo podelu i rascepkanost onih drugih koji nisu u znaku partiokratije, što je kretanje unazad, ne napredujemo u smislu demokratskih aspiracija. Napredujemo u nazadovanju.

Ipak, kako dodaje „ima jedna tema“ koja bi mogla da ujedini građane, a to je ona oko zagađenja vazduha.

Izvor: N1