Skupština Srbije je krajem avgusta u načelu usvojila rebalans budžeta za 2026, sa 137 glasova od 164 prisutna poslanika. Ukupni prihodi i primanja planirani su na 2.527 milijardi dinara, 112 milijardi više nego u prvobitnom planu, ali rashodi rastu još brže, za oko 172 milijarde. Planirani deficit republičkog budžeta zato se penje sa tri na 3,5 odsto BDP-a, prema oceni koju je Fiskalni savet objavio nekoliko dana pre glasanja.
Najveći deo novih rashoda čine jednokratne isplate građanima, ukupno skoro 100 milijardi dinara, od čega 71 milijarda ide iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Fiskalni savet podseća da bi bez tih isplata deficit ostao ispod tri odsto BDP-a i da u godini u kojoj vlada podiže prognozu rasta na 3,3 odsto nema krize koja bi opravdala ovakvu potrošnju.
Još je zanimljivija strana prihoda. Od 112 milijardi dodatnog novca samo oko 28 milijardi dolazi od poreza, uglavnom od PDV-a, čija je naplata od januara do jula porasla oko deset odsto. Neporeski prihodi uvećani su za skoro 80 milijardi, najviše na račun očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i Narodne banke Srbije. Takvi prilivi su, kako navodi Savet, po prirodi nestalni i ne mogu biti trajan izvor za finansiranje javne potrošnje.
Stavka koja raste svake godine
Zato vredi pogledati prihode koji rastu bez jednokratnih uplata. Jedan od njih je naknada koju država naplaćuje od priređivača igara na sreću. Prema analizi Nove ekonomije, priređivači su tokom 2025. uplatili u budžet više od 28 milijardi dinara, gotovo 35 odsto više nego godinu ranije. Najveći deo skoka dolazi od izmena zakona s kraja 2024, kojima je naknada podignuta sa 10 na 15 odsto.
Rast nije došao od širenja mreže. Prema podacima Uprave za igre na sreću, organa u sastavu Ministarstva finansija, krajem 2025. u Srbiji je radilo 2.849 kladionica, 66 manje nego godinu dana ranije. U isto vreme, 25 najvećih kompanija u ovoj delatnosti zabeležilo je pad neto dobiti od više od 20 odsto, na 11,3 milijarde dinara. Država je, drugim rečima, uzela veći deo istog posla, a ne veći posao.
Osnova tog modela postavljena je zakonom iz 2011, kojim je Srbija prvi put dozvolila priređivanje igara na sreću preko interneta uz odobrenje države. Sadašnji zakon, na snazi od aprila 2020, traži od priređivača garanciju od 500.000 evra i server u Srbiji kojem Uprava ima pristup.
Srbija je, drugim rečima, izabrala da ovo tržište licencira i oporezuje. Brazil je krajem septembra izabrao suprotno.
Brazil se istog prihoda odriče
Predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva potpisao je 25. septembra privremenu meru broj 1.394, kojom se na celoj teritoriji zemlje zabranjuje organizovanje, nuđenje i reklamiranje klađenja sa fiksnim kvotama, uključujući onlajn kazino igre. Igrači su do 5. oktobra mogli da podignu novac sa naloga, a od 6. oktobra platforme moraju da budu nedostupne. Preostala sredstva, prema pregledu rokova koji je objavila Agência Brasil, banke vraćaju do 14. oktobra, a dozvole formalno ističu 25. oktobra.
Brazil je ovo tržište uredio tek krajem 2023. i izdao 85 dozvola po 30 miliona reala. Vlada sada procenjuje da će zbog zabrane samo ove godine izgubiti oko 1,5 milijardi reala prihoda, a 2027. više od pet milijardi, i kao razlog navodi zaduženost domaćinstava. Pitanje je gde odlazi igrač kada legalna ponuda nestane preko noći.
Šta srpski model daje igraču
Pošto svaki legalni sajt mora da ima odobrenje, krug legalne ponude je poznat i može se porediti po istim merilima. Uporedne ocene srpskih onlajn kazina koje objavljuje Online-Casinos.com obuhvataju samo sajtove sa dozvolom Uprave za igre na sreću i za svaki navode procenat isplate i rok isplate. Razlike nisu zanemarljive: procenat se kreće od 96 do nešto više od 98 odsto, a rok isplate od jednog do sedam dana. U Brazilu od 6. oktobra takvo poređenje gubi smisao, jer je svaki sajt koji je i dalje dostupan po definiciji nelegalan.
Srbija pritom zatvara tržište samo za one bez dozvole. Kada se utvrdi da strani priređivač nudi igre bez odobrenja, zakon nalaže da se njegova adresa blokira kod operatora elektronskih komunikacija i da banke onemoguće uplate. Blokada ovde ima smisla zato što legalna ponuda postoji, pa korisnik zatvorenog sajta ima gde drugde da ode. Brazil od oktobra blokira sve, i one koji su do juče imali dozvolu.
Ni jedna odluka još nije konačna
Privremena mera u Brazilu odmah ima snagu zakona, ali Kongres ima 120 dana da je potvrdi ili odbaci, a poslanici su već podneli amandmane, među njima i predloge da se zabrana odloži. Tri udruženja priređivača zatražila su od Vrhovnog saveznog suda da je suspenduje, a postupku se priključio i Flamengo, jer klubovi gube sponzore.
Ni u Srbiji pitanje nije zatvoreno. Broj kladionica po gradovima redovno je tema lokalnih rasprava, a zahtevi za potpunu zabranu stizali su i do Skupštine, poput onog koji je Srpska liga podnela u junu 2024. Izmene zakona s kraja te godine, osim veće naknade, proširile su i obavezu onlajn priređivača da Upravi omoguće pristup svojim podacima. U budžetu koji se ove godine oslanja na dividende, Ministarstvo finansija ipak ima argument koji je teško prenebregnuti: 28 milijardi dinara godišnje, uz tržište koje se smanjuje, a ne raste.
Brazil će u naredna četiri meseca pokazati koliko košta suprotna odluka. Pravi pokazatelj neće biti saopštenje vlade, već broj blokiranih sajtova koji se posle nekoliko nedelja pojave na novoj adresi. Do tada, srpski budžet ostaje primer suprotnog izbora: manje uplatnih mesta, veća naknada i tržište koje država vidi, umesto onog koje pokušava da ugasi.
Dodaj komentar