Reditelj Dragan Elčić koji je svedočio momentu kada je, sada već čuveni, dr. Miodrag Lazić napustio svoje ognjište, rešio je da snimi film o njemu i tom momentu.
– To je biblijska scena, neponovljiva, možda se može vezati za izlazak Jevreja sa Mojsijem ─ nešto neverovatno. Sto trideset hiljada Srba na minus 19 nose svoje mrtve i izlaze iz Sarajeva u ─ nigde! A tamo je doktor Miodrag Lazić, u tim smetovima, pomaže toj deci. To je jedna strašna slika – preneo je Sputnik Elčićevu impresiju.
Reditelj brojnih dokumentarnih filmova, televizijskih emisija i serija privodi kraju scenario za dugometražni film o nedavno preminulom legendarnom doktoru Laziću. Scenario sa radnim naslovom „Srce na dlanu” koja se temelji na autobiografskoj priči, upotpuniće činjenica da je reditelj čuvenog doktora poznavao lično.
Iako je posao na scenariju gotovo završen, Elčić još ne zna kako će pribaviti novac za snimanje. Računa na pomoć Filmskog centra Srbije i Republike Srpske.
– Učiniću sve da ga snimim, pa makar bio primoran da tražim alternativne izvore prihoda, ali ta pomoć ne treba da stigne od nekog ko traži finansijski interes, već da razume zašto je važno da se ispriča priča o doktoru Laziću – kaže Elčić za Sputnjik.
– O toj važnosti pričaju svi ljudi koje je on spasio, a govorimo o hiljadu i četristo i više ljudi. To je strašna slika u samom filmu. U poslednjoj sceni pojaviće se svi ti ljudi koji su danas živi zahvaljujući doktoru Laziću. Odgovorno mogu da kažem da su mnogi borci ostajali na linijama spremni i da stradaju, jer su znali, ako stignu do doktora Lazića u bolnicu ‘Žica’ – biće spaseni. On je bio nada, svetlo, ikona. On je zaista u pravom smislu reči ikona rata celog sarajevskog ratišta, ali pre toga i Krajine, koridora – kaže autor.
Na pitanje, zašto se ovakvih heroja setimo i slavimo ih tek kada više nisu među nama, kaže da Srbi ne praštaju nekome ko u ovom trenutku stvara, radi neki veliki posao. Jednostavno, to je srpski usud, čudna matrica u kojoj živimo, ističe.
– O mnogim ličnostima koje danas obeležavaju neku istoriju se manje ili vrlo malo priča. Pogledajte Milutina Milankovića, on je tek sada rehabilitovan u pravom smislu te reči, toliko godina posle smrti postao je to što treba da bude. Imamo taj naš srpski sindrom da postoji nekakva sujeta. I pored toga sam ponosan što sam Srbin, ali teško je neke osobine objasniti racionalno – ocenjuje nagrađivani reditelj.
On se ipak nada da pomoć institucija neće izostati, iako ima gorko iskustvo sa filmom „Krst-ić“, koji je, i iz političkih razloga, nekoliko godina čekao da ugleda svetlo dana.
Elčić smatra da države moraju da ulažu u sećanje na ono što se dogodilo, između ostalog i zato da se istorija ne bi ponavljala.
– Snimaju se razni projekti koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa ovim stvarima koje su zaista istorijski važne, a ako se one ne zabeleže, kao da se nisu ni desile. U okruženju se radi bezbroj projekata, o ‘Bljesku’, ‘Oluji’, ratu u Sarajevu, a mi se izgleda još nismo izdigli na taj nivo da razmišljamo koliko je to značajno. Ako se ne napravi film koji će preći Drinu, koji će otići u svet, kao da nije ni urađen – ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Glumačka podela za film o nadljudskim naporima ratnog hirurga Miodraga Lazića da spasi živote već postoji, ali je Elčić drži u tajnosti, jer još nije siguran da će film ugledati svetlo dana.
Ipak, kaže da će većina glumaca biti iz Republike Srpske, zbog jezika i ambijenta, dok će glavne uloge poveriti glumcima iz Srbije.
Potresan tekst, poresna priča…Veliki Čovek i Srbin! Slava mu!