fabrika-cokolade
Novi Sad

Investitoru fabrike čokolade u Novom Sadu Srbija daje 14 miliona evra, radnicima plata 300€

Srbija će, kroz državnu pomoć iz budžeta i kroz poklanjanje zemljišta, švajcarskoj kompaniji „Beri Kalebo“ (Barry Callebaut) dati oko 14,2 miliona evra, a investitor će zauzvrat zaposliti bar 100 radnika na najmanje pet godina i uložiti 45 miliona evra.

Ovo su podaci iz ugovora koji su u septembru potpisani u Gradskoj kući u Novom Sadu i tada nisu pokazani javnosti, pišu 021 i VOICE – Vojvođanski istraživačko-analitički centar.

Ugovorom o dodeli sredstava podsticaja, koji su potpisali ministar privrede Goran Knežević i „Beri Kalebo“ koga zastupaju Stojan Kemera i Darko Šuman, predviđeno je da država ovoj kompaniji isplati 12 miliona evra državne pomoći na ime troškova izgradnje fabrike i kupovine mašina i opreme.

Kompanija se sa svoje strane obavezala da će do kraja 2023. godine uložiti ne manje od 45 miliona evra.

Od tog iznosa, najmanje 25 odsto mora biti finansirano iz sopstvenih sredstava, što znači da za ostatak mogu da koriste kredite i državnu pomoć.

Ulaganje obe strane biće raspoređeno u pet rata u periodu između 2020. i 2024.

Naredne godine Srbija će isplatiti 1,3 miliona evra uz dokaz Švajcaraca da su uložili 5,1 milion evra i zaposlili 4 radnika, zatim 2021. godine sledi uplata državne pomoći od 8,2 miliona evra uz dokaz o ulaganju 30,9 miliona evra i zapošljavanju 5 radnika.

Prema ugovoru, sledi smanjenje uplata države i ulaganja, ali se zapošljava veći broj radnika i to 24 u 2022, 18 u 2023. i 49 radnika u 2024. godini.

U ove tri godine država će uplatiti nešto više od 2,4 miliona evra, a „Beri Kalebo“ uložiti 9 miliona evra. Sve ovo govori da, po veličini ulaganja u gradnju, otvaranje fabrike ne treba očekivati pre 2021. ili 2022. godine.

U Ugovoru o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, kojim je ustupljeno državno zemljište, navedeno je da se investitor obavezuje da će fabriku izgraditi o svom trošku.

Istovremeno, Ugovor o sredstvima podsticaja predviđa da investicija od 45 miliona evra podrazumeva ulaganje u tzv. „osnovna sredstva“ koja podrazumevaju „zgrade, proizvodne pogone, mašine i opremu“.

Na osnovu toga, nije sasvim jasno da li u investiciju od 45 miliona evra ulaze i troškovi izgradnje same fabrike, a nepoznato je i na čiji teret je palo uređenje zemljišta i priprema za gradnju.

U Ugovoru o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini, između Republičke direkcije za imovinu, firme „Beri Kalebo“ za jugoistočnu Evropu registrovane u Srbiji i „Barry Callebaut Nederland“ sa sedištem u Holandiji, vidi se da je država ustupila investitoru 2 hektara i 9 ari u vrednosti od 2,19 miliona evra.

Ovde se radi o zemljištu pored Zrenjaninskog puta koje je pripadalo Gradu Novom Sadu, ali ga je Skupština grada, početkom juna, ustupila Republici Srbiji bez naknade.

Ostatak zemljišta na kojem će se graditi fabrika, Švajcarci su kupili od „Mops investa“ koji je delom u vlasništvu direktora Grand produkcije Saše Popovića, a delom u vlasništvu firme „Bavaria Motorad“ čiji je vlasnik poslanik Srpske napredne stranke Ostoja Mijailović.

U ugovoru se navodi da je država investitora obavezala da ne može da prodaje ustupljene parcele trećem licu u periodu od pet godina, odnosno do 2028.

Takođe, do te godine je u obavezi da investiciju zadrži na teritoriji Novog Sada.

Mada ova dva dokumenta govore da će „Beri Kalebo“ zaposliti 100 radnika do kraja 2023. godine i potom morati da ih zadrži u radnom odnosu bar do 2028, nije sigurno da će oni imati ozbiljnija primanja, jer ugovor garantuje obavezu da osnovna zarada bude najmanje 20 odsto veća od minimalca, što je tek nešto iznad 300 evra.

Ekonomski analitičar Mijat Lakićević za VOICE kaže da je investitor i ovog puta dobio jeftinu radnu snagu i da je država svojim subvencijama pokrila troškove plata za čitavih pet godina.

„Ako će država dati 12 miliona evra u roku od pet godina, to je u proseku oko dva miliona godišnje. Ako su plate oko 300 evra, za 100 radnika to će biti 50.000 evra bruto mesečno, odnosno 600.000 evra godišnje. Dakle, investitor već ima profit“, kaže ovaj ekonomista.

On ocenjuje da je ova investicija mala i za Srbiju i za Novi Sad, te da je država „bacila pare“ jer privreda neće imati skoro nikakve koristi od buduće fabrike.

„Mogle bi te pare da se iskoriste na mnogo pametniji način. Ima smisla da dovedete automobilsku ili elektronsku industriju i onda na tog stranog investitora naslonite hiljade domaćih firmi, pa onda imate efekat. Ovde nemate dodatni efekat. Osim toga, čokolada nije naročito skupa roba pa neće biti ni velike vrednosti na izvoz“, smatra Lakićević.

Dodaje i da država mnogo ulaže u odnosu na minimalnu korist. Ipak, čini mu se da mnogo veća korist leži na drugoj strani.

„Za one koji su pregovarali, to jest lična korist za one koji su našli te investitore. I vrlo je moguće da će ta fabrika biti još jedan kanal za stranačko zapošljavanje“, naveo je Lakićević.

Dodajmo da je, kako piše VOICE, Beri Kalebo za jugoistočnu Evropu (Barry Callebaut South East Europe), koji je investitor novosadske fabrike, registrovan u Srbiji 2012. godine sa sedištem u Beogradu.

U trenutku podnošenja prijave za dodelu državne pomoći imao je devet zaposlenih.

Prema finansijskim izveštajima Agencije za privredne registre, najveća dobit investitora u poslednje četiri godine bila je nešto više od 69.000 evra i ostvarena je 2018.

Ipak, dve godine ranije, Beri Kalebo za jugoistočnu Evropu imao je gubitak od skoro 55.000 evra.

Živim od 30.000 dinara, stalno sam u dugovima i odrekao sam se svega u životu

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

Privacy Preference Center

    Kolačići

    Oglasi

    Kolačići oglašivača prikazuju relevantnije oglase.

    Google Adsense, Httpool

    Analitika

    Analitičke podatke koristimo da dobijemo sliku o tome šta posetioce na sajtu zanima.

    Google Analytics, Google Tag Manager

    Other

    Društvene mreže

    Kolačići koje koriste društvene mreže na koje ste ulogovani

    Facebook, Twitter