Exit i lažne sadnice: Godina prođe, hrastovi ne iznikoše

Jeste li znali da postoji Radna grupa Vlade za zaštitu vazduha u Republici Srbiji? Verovatno niste, jer ovo misteriozno telo nije formirano da bi rešavalo problem zagađena u sadašnjosti, nego u budućnosti. A u tome će im pomoći niko drugi nego – Exit. Ova Radna grupa već je usvojila inicijativu Exit fondacije da se pošumljenost poveća sa 28% na 40% teritorije Srbije!

U Exit fondaciji kažu da su pokrenuli inicijativu za sadnju milijardu (!?) stabala u Srbiji do 2050. godine. Ovo se poklapa sa obećanjima predsednika da će, takođe do 2050, Srbija biti niskougljеnično društvo sa konkurеntnom i rеsursno еfikasnom еkonomijom, odnosno da će nam vazduh biti čist kao u švajcarskim Alpima.

Ali Exit je posrnuo na prvom koraku, na prvoj akciji pošumljavanja im je „nestalo“ oko 80 % sadnog materijala. Za sadnju milijardu (!?) stabala biće im potrebno još 10.000 ovakvih akcija, odnosno jedna dnevno narednih 30 godina.

Godinu dana nakon što je Exit fondacija navodno zasadila 11.000 sadnica hrasta na Fruškoj gori, 97 % od obećanog broja mladih stabala nije se primilo. Aktivisti su tokom prošle godine više puta obilazili lokacije na kojima je Exit u saradnji sa upravom Nacionalnog parka Fruška gora započeo marketinšku kampanju masovne sadnje hrasta i drugih autohtonih vrsta, ali nema dobrih vesti. Exit je, izgleda, na marketinškom triku stao.

Exit fondaciji je još 2019. godine poveren novac iz fondova Evropske Unije za aktivnosti na podizanju svesti o značaju ekologije u Srbiji, kao i za aktivnosti na obnovi prirode.

Zelena Exit rEvolucija trajala je taman do prve uplate. Jedna od najkraćih revolucija kada je obnova prirode u pitanju – trajala je punih 5 sati.

Exit fondacija je saopštila da je 23. novembra 2019. godine zasađeno 11.000 sadnica hrasta kitnjaka, plus 2.000 koje će navodno biti zasađene kasnije. Nacionalni park nije pripremio teren, tj. nisu uklonjene šikare kako bi sadnice dobile priliku za opstanak. Exit fondacija donela oko 3.000 od obećanih 13.000 mladica, a studenti Šumarskog fakulteta vredno radili i zasadili sve donete sadnice. Exit fondacija je objavila lažirane izveštaje, a aktivisti pokreta “Odbranimo šume Fruške gore” 12. decembra 2019. sačinili obimnu fotodokumentaciju (sa zemlje i iz vazduha) i videli da nedostaje oko 10.000 sadnica.

Nakon objavljivanja rezultata građanskog monitoringa, Exit je zapretilo pokretu “Odbranimo šume Fruške gore” “pravnim procesuiranjem”, a u decembru 2019. pokrenuo je nedostojnu kampanju blaćenja aktivista i kritičara netransparentnog ponašanja čelnika Exita. Kampanja je uključivala promotivni spot sa igrom reči „Ne seci – Ne seri“, ali je glavni fokus njihovog delovanja bilo blaćenje kritičara u orgomnom broju komentara na društvenim mrežama i portalima.

Istovremeno, pokrenuli su i kampanju za prebrojavanje sadnica. Pozvali su fanove da im se pridruže, ali ovakvo prebrojavanje ili nikad nije održano ili nikad nisu objavljeni rezultati. Pozivajući se na „stručnu praksu“, Exit je saopštio da se „preko 20% mladica nažalost ne primi“. U njihovom slučaju, izgleda, 97% mladica se nikad ne primi (vidi niže obilazak lokacija u decembru 2020).

Da bi nekako ubedili javnost da rade ispravnu stvar, u martu su preko fantomske organizacije pokrenuli panel diskusiju na temu seče šuma na Fruškoj gori. Publici onemgućeno da postavlja pitanja.

U maju 2020, aktivisti su obilazili lokacije na kojima je Exit fondacija sadila. Jedan od planinara, Dušan Tomić, ovako opisuje izgled lokacija:

„Od silnih hrastova jedva da ima poneki. Teško je da se pronađu, jer je mesto gde je nekada bila lepa šuma sada postala livada zarasla u invaziono bilje i korov… U ovoj šikari možete pronaći i poneki hrastić“.

Novi udarac Exitu stigao je u julu 2020. Organizatori Exita su se tokom julskih protesta protiv diktature poneli kukavički i ćutanjem pred policijskim nasiljem podgrejali pređašnje sumnje da je jedan od suvlasnika kompanije i festivala Exit – Andrej Vučić.

Tada su manjinski vlasnici firme EXIT Festival & Brands (koja je vlasnik Exit festivala) pokrenuli peticiju kojom se od sadašnjeg rukovodstva traži da se jasno odredi naspram neviđene policijske brutalnosti prema učesnicima protesta protiv represije u više gradova Srbije. Ova peticija je došla nakon niza optužbi fanova da su čelnici izneverili principe i publiku na kojima su izgradili brend i to dobro naplatili iz državne kase. Tada je i jedan najvećih branilaca Exit kampanje, portparol Sagor Mešković, napustio Exit nakon što je u javnosti ogoljeno njihovo savezništvo sa Srpskom naprednom strankom.

U novembru 2020. Exit je pokrenuo kampanju u medijima pod kontrolom Srpske napredne stranke kako Novom Sadu godišnje donosi 200 miliona evra, ali upozoravaju da će biti prinuđeni da napuste Novi Sad.

Jedna od dugogodišnjih saradnica Exita je njihovu kampanju za dilemu odlazak/ostanak opisala ovako: „Mogli bi ljudima koji su radili za njih da vrate  dugove i nek se gone!“

Ipak, gradonačelnik Novog Sada je prelomio i rekao da nema govora o tome da Exit ode iz Novog Sada i – našle su se pare za pomoć mreži firmi i organizacija koje deluju pod Exit krovom.

U decembar 2020. je usledio obilazak druge lokacije na kojoj je Exit navodno sadio sadnice. Dragana Arsić iz pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”, koja je bila na toj lokaciji kaće ovako:

„Kad je reč o javnom dobru, mi građani  imamo pravo da pitamo, kudimo, sudimo, ali i pohvalimo! Moliću lepo… Nije se primilo 5.000 sadnica, ali za sada oko 150 jeste. Exit EU marketing koji je skupo plaćen budžetskim parama“, rekla je Dragana Arsić.

Exit mozgovi i njihovi partneri su, slučajno ili namerno, suštinu očuvanja prirode promašili za 5 svetlosnih godina. Nije problem nedostatak sadnica, mladih hrastova je puna Fruška gora. Većina njih nikad neće dostići dovoljnu starost da budu značajan faktor u očuvanju živog sveta, drugih biljnih i životinjskih vrsta. A starih stabala je sve manje… Godišnje se na Fruškoj gori poseče oko 20.000 zrelih i zdravih stabala.

Ali u marketinške kampanje Exita i Nacionalnog parka Fruška gora se ne uklapa očuvanje šuma. Prvima, jer tu nema marketinških kampanja koje mogu da naplate. Drugima, jer tako gube milion evra godišnje koje dodeljuju fantomskim i sumnjivim firmama na problematičnim tenderima svake godine za seču Fruške gore.