Šimpanze u promenljivim staništima razvile su se tako da se ponašaju fleksibilnije – što bi moglo da im pomogne da prežive klimatske promene.

Jedan od razloga zašto su ljudi toliko otporni jeste naša sposobnost da korigujemo ponašanje u skladu sa promenljivošću situacije. Ne tako davno mnogi od nas su se grlili kad god bi se sreli.

Usred pandemije, u kojoj bliski kontakt između ljudi može da potpomogne širenje smrtonosnog virusa, mi sad stojimo na dva metra razdaljine jedni od drugih (često se osećajući nelagodno).

To je samo jedan primer naše sposobnosti da se prilagodimo promenama u našem okruženju koje bi inače mogle biti štetne. Ova sposobnost da izađemo na kraj s izazovima i reagujemo fleksibilno odredila je našu evoluciju.

• Šimpanze i ljudi – stvarno smo slični
• Preispitivanja Čarlsa Darvina oko „gnusne misterije“ koja ga je mučila do kraja života
• Daleki rođaci – majmunima u zoo vrtu nedostaju ljudi

U prošlosti, radikalno promenljiva klima dovela je tokom vremena do rasta i smanjivanja šuma, a naši rani ljudski preci morali su da izađu na kraj sa promenama količine i tipa hrane i skloništa koji su bili dostupni.

Kako su se šume postepeno smanjivale pre par milion godina, zamenjivala su ih otvorena staništa sa manje drveća – mozaici od savana i šumskih oblasti.

Rani ljudi bili su sposobni da se prilagode ovim promenama, omogućivši nam da se širimo na nova, manje poznata staništa.

Ironično, ali ljudi danas dovode do najekstremnijih klimatskih promena koje je planeta ikad videla.

Mnoge životinje možda ne mogu da se prilagode, ali vrste koje u tome uspeju osloniće se na sposobnost promene ponašanja da bi se prilagodile sezonskim promenama vremena i dostupnosti hrane.

Šimpanze, naši evolutivni rođaci, raspoređene su širom Afrike i zauzimaju predele koji variraju od vrelih i suvih do hladnih i vlažnih.

Neke populacije su umešni korisnici alata, dok ih druge skoro uopšte ne koriste.

Neke populacije se uglavnom plaše vode, dok se druge kupaju u jezerima tokom toplotnih talasa.

Slično kao što ljudi koriste štapiće za jedenje, dok neki drugi koriste viljuške ili jedu rukama, šimpanze koje žive na sličnim staništima pristupaju zadacima, kao što je pecanje termita, na različite načine.

One su sposobne za izuzetnu bihevioralnu raznolikost i mi mislimo da je to moglo da im omogući da se nastane u surovijim i suvljim staništima, i u životnim sredinama koje se radikalno menjaju tokom godišnjih doba, slično našim ranim ljudskim precima.

Kako se njihovo savremeno okruženje ubrzano menja sa globalnim zagrevanjem, njihova prošlost mogla bi da bude njihova najbolja odbrana u neizvesnoj budućnosti.

Kao deo tima predvođenog Emi Kalan sa Instituta za evolucionu antropologiju Maks Plank u Nemačkoj, sakupili smo podatke iz 144 zajednice divljih šimpanza.

One su varirale od onih koji žive u najvlažnijim tropskim šumama centralnog Konga do nekih drugih koje su živele u nekim od najsuvljih okruženja u kojima šimpanze uopšte mogu da se nađu, na granici pustinje Sahel u Senegalu.

Želeli smo da saznamo zašto neke od ovih populacija imaju raznovrstan repertoar ponašanja, sa više tipova upotrebe alata i lokalnih običaja, kao što su pecanje algi štapovima ili kopanje, a neka druge nisu.

Proučili smo tri mogućnosti da bismo objasnili ovu varijaciju: savremene razlike u temperaturi i obrascima padavina, da li su grupe šimpanzi živele u šumskim staništima ili savanama i njihovu udaljenost od „šumskih skloništa“ – oblasti koje su opstale milionima godina, čak i ako je klima u međuvremenu fluktuirala.

U Senegalu, na primer, šimpanze žive na temperaturama koje dostižu 40 stepeni Celzijusa i koriste pećine i kupaju se u podzemnim jezerima

Ispostavilo se da su sve tri važne.

• Veliki majmuni u izolaciji da se ne bi razboleli
• „Oni se pozdravljaju poljupcima i zagrljajima… Isto kao i mi.“
• Kako je tekla evolucija: Ko su ljudski preci slični majmunima

Šimpanze koje žive u staništima sa promenom godišnjih doba – sa velikim temperaturnim promenama tokom godine ili padavinama ograničenim na određene mesece – i sa manje drveća, bile su sklonije da iskažu određeni tip ponašanja koje njihove komšije nisu.

Iskazivale su i više tipova ponašanja od šimpanza koje žive u sezonski stabilnim okruženjima, sa sličnim temperaturama i vremenskim uslovima tokom čitave godine. Što su dalje šimpanze živele od istorijskih šumskih skloništa, brojniji su bili različiti tipovi ponašanja koje su one iskazivale.

Naučnici već neko vreme znaju da su vrste koje žive u okruženjima koja se dramatično menjaju od godišnjeg doba do godišnjeg doba sklonije da budu izuzetno adaptirane na vlastite konkretne oblasti života.

Šimpanze koje žive u relativno otvorenim staništima, kao što su savane i pašnjaci, gde su velike promene temperatura i vegetacije od sezone do sezone, iskazuju lokalne obrasce u ponašanju koji im pomažu da izađu na kraj sa tim ekstremnim uslovima.

U Senegalu, na primer, šimpanze žive na temperaturama koje dostižu 40 stepeni Celzijusa i koriste pećine i kupaju se u podzemnim jezerima. Na drugim mestima u Senegalu i u Ugandi, šimpanze kopaju bunare u rečnim koritima da bi došle do pijaće vode.

Ovi tipovi ponašanja imaju smisla u svetlu izazova sa kojima se ove šimpanze suočavaju u savani. Drugim rečima, šimpanze se u različitim staništa različito ponašaju.

Kako su se milionima godina šume postepeno smanjivale, mozaici savana i šumskih oblasti predstavljali su nove izazove za ljudske potomke. Isplatilo se biti bihevioralno fleksibilan.

Vilo je manje drveća među koje je moglo da se pobegne od grabljivaca kako je vegetacija nestajala, češće su bili izloženi visokim temperaturama a voda je obično isparavala na duže vremenske periode tokom godine.

I dok su šimpanze i ljudi iz ovog perioda izašli kao različite vrste, velika je verovatnoća da su reagovali na ove izazove na slične načine – usvajajući nove tipove ponašanja kako bi lakše izašli na kraj sa njima i opstali.

• Hoće li mirno more pomoći oporavku superkorala iz Crvenog mora
• Pet stvari koje šimpanze mogu da nas nauče u politici

Budući da posledice klimatskih promena utiču na sve životinjske vrste danas, fleksibilno ponašanje kod šimpanza moglo bi da bude nužnije nego ikad pre.

Globalno zagrevanje preti sve nepredvidljivijim vremenskim obrascima širom sveta.

U Istočnoj Africi pogotovo, suše i poplave su u porastu.

Ova nepredvidljivost u sezonskim vremenskim prilikama predstavljaće izazov za sve životinje, ali naročito za one kojima je manje poznat život u promenljivim okruženjima.

Kako će šimpanze reagovati i njihov budući uspeh kao vrste možda će zavisiti od toga kako su se prilagođavale u prošlosti.

Pogledajte i video o tome kako je Darvin došao do čuvene teorije evolucije:

Aleksandar Pil je predavač iz antropologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu

Erin Dž. Vesling je postdoktorska saradnica iz ekologije primata na Harvardskom univerzitetu

Fiona Stjuart je gostujuća predavačica iz primatologije na liverpulskom Univerzitetu Džon Murs

Ovaj članak prvobitno se pojavio u Konverzaciji, a ponovo je objavljen je pod licencom Creative Commons.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]