Iako se godinama govori o teroru lepote čije su žrtve žene, istina je da model mršave, visoke i vitke devojke ne izlazi iz mode. I to ne bi bio ni problem da ljudi sa viškom kilograma nisu satanizovani kao što je bila i junakinja ove priče, Elena Dudok. Gađana kamenjem, šamarana od strane vršnjaka i ponižava samo zato što je imala koji kilogram viška.
Ona danas u razgovoru za Zadovoljna.rs hrabro istupa i govori o ljubavi prema svojih 100 kilograma ali i o onome o čemu mršavice koje su uglavnom „prirodno vitke“ gotovo nikada ne govore-problemima sa mentalnim zdravljem. Jer, mršavice nemaju ovih smetnji, one imaju sve pod kontrolom i ne upadaju u začarane krugove prejedanja.
Elem, Elena je, baš kako zaključuje autor teksta na portalu Zadovoljna.rs „revolucija koja nam je svima potrebna“. Sledi njena priča.
Elena (22) je devojka iz malog mesta kod Novog Sada, koja je dovoljno hrabra da svetu pokaže sebe bez ikakve zadrške – svoje telo, ali i svoje unutrašnje borbe. Ona se više ne srami da živi punim plućima, a za Zadovoljna.rs je podelila svoju priču.
Zbogom široka odećo
-Prethodnih leta ja sam uvek nosila farmerice i majice kratkih rukava, nikad nisam otkrivala noge niti sam nosila suknjice i haljinice. Zapravo, prošlog leta, kad sam počela više da se bavim svojim zdravljem, kako fizičkim tako i mentalnim, oslobodila sam se. Shvatila sam: debela sam i u širokoj trenerci, debela sam i u suknjici – samo što se u suknjici osećam prijatnije i lepše izgledam nego zatrpana nekom garderobom kroz koju se svakako vidi kako izgledam, priča nam Elena na početku razgovora.
Bila je jako nesigurna kao dete i kao tinejdžerka – i ugojila se u tom periodu. Početkom 2020. godine je donela odluku da želi da promeni svoj život na bolje.
-Prelomni trenutak je bio odlazak kod ginekološkinje. Rekla mi je da imam insulinsku rezistenciju, koja može da se razvije u dijabetes, kao i policistične jajnike i da neću dobijati cikluse prirodnim putem ukoliko ne smršam. Imala sam sreće što sam naletela na predivnu ginekološkinju koja mi je sve lepo objasnila i dala mi vetar u leđa da započnem proces mršavljenja. A imala sam loše iskustvo s prethodnom ginekološkinjom koja me je u ordinaciji izvređala jer sam tada imala 18 godina i 100 kilograma, iskrena je.
Hrabro je istupila iz začaranog kruga prejedanja – ali nije započela nikakve restriktivne dijete, što je jako važno.
-Počela sam da se krećem više, zadala sam sebi da prelazim dnevno sedam kilometara. Krenula sam s jednostavnim vežbama i da se hranim zdravije. Ali, ne u smislu dijete. Počela sam samu sebe da učim da želim da se hranim tako da se osetim lepo i iznutra i spolja. Da se hranim lepo zato što volim sebe, a ne zato što mrzim sebe i želim da smršam, govori Elena.
Kako se zavolela
-Tako je došlo do ljubavi prema telu: kada sam shvatila koliko je sposobno i da prošeta i da odvežba. Koliko se lepše osećam kad jedem lepu hranu. Kad sam počela da radim na sebi, počela sam da primećujem da ne izgledam toliko loše kao što sam mislila“, dodaje ona.
Da bi se osećali dobro u svom telu, morate da se osećate dobro u svojoj glavi, poručuje Elena. Za nju to nije bilo jednostavno – na Instagramu otvoreno govori o svojoj dijagnozi depresije i bipolarnog poremećaja. Prve traume doživela je u detinjstvu, koje nije bilo lako u mestu u kojem je odrasla.
-Svaka različitost se odmah vidi i odmah odskačeš od ostalih. Oduvek sam bila krupnija po visini i po građi. Deca su mi nabijala kompleks da sam debela i onda sam ja zapravo postala debela. Rođena sam kao neko ko je anksiozan, uvek sam imala strah od nepoznatog. Bila sam povučenija, pa sam bila meta zlostavljanja. To se odrazilo na moje mentalno stanje sada, sasvim iskreno govori.
Elena nam priča kako bi je deca gađala kamenjem na putu iz škole, a doživela je i fizičko nasilje, od kojeg odrasli nisu hteli da je zaštite.
-Učiteljica mi nije verovala da se to desilo. Samim tim što je ona bila autoritet a nije mi poverovala, ja se nisam poverila roditeljima. Jedna devojka me je išamarala i otišla sam kod školske pedagoškinje da se požalim. Ona je pozvala tu devojku na razgovor, a rešenje je bilo da sam ja izmislila to kako bih privukla pažnju, govori.
Zašto želiš da se osećam loše?
Svaki Elenin pokušaj da tada govori o bilo kakvim temama koje su joj bile važne, završio bi se ismevanjem. Ali onda, kad se srednja škola završila, Elena se odaljila od tih ljudi i pronašla slobodu.
Danas, kaže nam da bi im postavila nekoliko pitanja.
-Zašto želiš da se osećam loše? Da li te čini srećnim da mene učiniš tužnom? Zašto želiš da mi srušiš samopouzdanje? Zašto želiš da plačem? Da li želiš da se ubijem, da nestanem? Da li bi ti onda svet bio lepše mesto? Jer u suštini, svakom normalnom čoveku bi odgovor bio: Ne, ne želim – samo želim da ispadnem faca u društvu.
Elena moli sve one koji se osećaju bezizlazno da potraže pomoć, iako misle da je čitav svet protiv njih. Od roditelja, bliskih ljudi, lokalnih psiholoških centara.
-Kada sam imala najmanje kilograma – 70 kg – u tom trenutku sam bila najdepresivnija i želela da okončam svoj život. A sada kada imam 100 kg i radim na svom mentalnom zdravlju, osećam se mnogo bolje. Kad smo mentalno zdravi, lako ćemo rešiti probleme fizičkog izgleda, kaže nam.
Ova hrabra devojka će uskoro početi studije književnosti, a mašta da postane personalni trener sa potpuno drugačijim, nežnijim pristupom.
-Savetujem svima koji bi započeli neku dijetu da dobro razmisle koji su im ciljevi. Dijeta je kratkotrajna i kada se prekine kilogrami se vraćaju. Preporučujem da se započne novi način života, postepeno. Da li će to biti šetnja od pola sata, pa posle nedelju dana sat vremena, možda odlazak psihoteraputu…Ako nemamo sredstava, okej je otvoriti se najboljem prijatelju ili nekom bliskom, samo da sasluša, ne da savetuje. To je nešto što ja radim, zaključuje Elena.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Izvor: Zadovoljna.rs
Dodaj komentar