Električni automobili postali su sinonim za održivu budućnost i čistiju planetu. Međutim, iza tog sjajnog imidža kriju se brojna pitanja.
Da li su zaista toliko “zeleni”? Koliko doprinose smanjenju zagađenja, a koliko samo premeštaju problem na drugo mesto?
U nastavku teksta analiziraćemo bitne aspekte ekološkog uticaja električnih vozila i pomoći vam da donosite informisane odluke.
Ekološki bilans električnih vozila – mit ili stvarnost?
Na prvi pogled, električni automobili deluju kao idealno rešenje za problem emisije gasova staklene bašte. Ne ispuštaju izduvne gasove, ne koriste fosilna goriva i tihi su u radu. Međutim, ekološki uticaj električnih vozila ne završava se kod auspuha.
Potrebno je razmotriti čitav životni ciklus vozila – od proizvodnje baterija do načina na koji se proizvodi električna energija kojom se pune. Bitan element u ovoj priči jeste izvor struje. Ako se električna energija dobija iz termoelektrana na ugalj, emisije CO2 nisu u potpunosti eliminisane, već samo preusmerene.
Npr. saznajte više o BYD električnim automobilima ako želite konkretne podatke o tome kako neki proizvođači pristupaju ovom problemu. BYD, jedan od lidera u proizvodnji električnih vozila, koristi LFP baterije koje su stabilnije i manje štetne po okolinu, i aktivno učestvuje u razvoju cirkularne ekonomije u auto-industriji.
Pored tehničkih aspekata, ne smemo zaboraviti ni ulogu informisanja i edukacije koje imaju online portali kao što su http://www.serbianunderground.com , koji objavljuju vesti i vodiče koji pomažu korisnicima da razumeju šta kupuju, kako koriste svoja vozila i koje navike zaista doprinose očuvanju životne sredine.
Ne radi se samo o vozilu, već i o vašem svakodnevnom ponašanju: gde i kako punite auto, koliko često vozite, da li birate javni prevoz kada možete. Prava održivost ne dolazi samo sa tehnologijom, već i sa odgovornošću korisnika.
Proizvodnja baterija – skriveni trošak električne mobilnosti
Dok električni automobili na putu ne emituju štetne gasove, proces proizvodnje njihovih litijum-jonskih baterija ostavlja dubok trag na životnu sredinu. Ekstrakcija litijuma, kobalta i nikla zahteva velike količine vode i energije, često u ekološki osetljivim regijama sveta. Najveći deo rudarskih operacija odvija se u zemljama sa slabim ekološkim standardima, što dodatno pogoršava situaciju.
Uz to, transport sirovina širom sveta i njihova obrada u velikim industrijskim pogonima dodatno opterećuju atmosferu gasovima sa efektom staklene bašte. U ovom segmentu električna vozila još uvek zaostaju u pogledu “zelenosti” u poređenju sa automobilima sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno kada se posmatra uticaj u fazi proizvodnje.
Međutim, kada se uzme u obzir ceo životni vek vozila, električni automobili nadoknađuju ovaj početni negativan uticaj već nakon 2 do 5 godina korišćenja – pod uslovom da se napajaju iz što čistijih izvora.
Zato je važno da pri kupovini električnog automobila ne gledate samo domet i cenu, već i poreklo baterije, politiku reciklaže proizvođača i mogućnosti zamene ili servisiranja bez zamene celog sistema.
Neki brendovi, poput Tesle i Nissana, već implementiraju sisteme povraćaja baterija, dok evropski proizvođači rade na zakonskim okvirima koji bi podstakli obaveznu reciklažu do 2030.
Koliko čista energija zapravo puni vaš automobil?
Jedan od najvećih izazova električne mobilnosti jeste pitanje izvora energije. Ako vaš automobil punite kod kuće, važan faktor ekološke isplativosti je – kakav je miks električne energije u vašoj zemlji.
Na primer, Srbija još uvek više od 60% struje proizvodi iz termoelektrana koje koriste lignit, jedan od najprljavijih izvora energije. U tom slučaju, iako vaš auto ne zagađuje direktno, doprinos emisiji CO₂ ostaje značajan.
S druge strane, u zemljama koje imaju veći udeo obnovljivih izvora, poput Norveške ili Švedske, električni automobili zaista predstavljaju veliki pomak u ekološkoj tranziciji.
Uvođenje solarnih panela, vetroparkova i modernizacija distributivne mreže moraju ići paralelno sa širenjem električne mobilnosti – inače se stvara lažan osećaj ekološke koristi.
Ako razmišljate o električnom vozilu, istražite mogućnosti punjenja iz obnovljivih izvora – bilo da se radi o ugradnji solarnih panela na vašem domu ili izboru punjača u javnosti koji koriste „zelenu energiju“.
U nekim evropskim zemljama već postoje sertifikati o izvoru energije za svaku punionicu, a nadamo se da će se i kod nas razviti sličan sistem. Na taj način se obezbeđuje da električni automobil ne bude samo tehnički moderan, već i istinski održiv.
Održivost nije samo u tehnologiji – već u vašem načinu korišćenja
Jedan od najvažnijih, a često zanemarenih aspekata jeste način na koji vi, kao korisnik, koristite vozilo. Električni automobil može biti ekološki isplativ samo ako se koristi na odgovoran način.
Ako svakodnevno prelazite male distance, a automobil punite iz neefikasnih izvora, ukupan ekološki učinak može biti manji od očekivanog. S druge strane, planiranom upotrebom, deljenjem vožnje, redovnim servisiranjem i produženjem životnog veka baterije – postižete maksimalan učinak.
U urbanim sredinama, gde je frekvencija vožnje visoka i gužve česte, električna vozila imaju dodatnu prednost: ne zagađuju lokalni vazduh, smanjuju buku i doprinose smanjenju toplotnih ostrva.
Električni automobili predstavljaju korak ka održivoj mobilnosti, ali nisu magično rešenje za ekološke probleme.
Da bi njihova upotreba zaista pomogla planeti, neophodno je da istovremeno razvijamo zelenu energetiku, odgovorno koristimo resurse i menjamo sopstvene navike. Pravi pomak se dešava kada tehnologija i svest idu ruku pod ruku.
Ukoliko vas zanima nešto više o pristupačnim električnim automobila na srpskom tržištu, pogledajte naš tekst o kineskom električnom automobilu Galeb.
Dodaj komentar