Urugvajski pisac Eduardo Galeano je bio veliki čovek, a ono što je pisao i govorio je malo koga ostavljalo ravnodušnim.
Neka od njegovih najpoznatijih dela su “Sećanje na vatru” (1986) i “Otvorene vene Latinske Amerike” (1971.), u kojima je svoje čtaoce podsticao na razmišljanja o svetu, ljubavi, religiji, fudbalu i mnogim drugim egzistencijalnim temama.
“Stvoreni smo od vremena. Mi smo njegovi glasovi i njegova stopala. Stopala vremena koračaju našim stopama. Pre ili kasnije vetrovi će izbrisati naše tragove. Svi to znaju. Koračanje kroz ništa, tragovi nikoga? Glasovi vremena pripovedaju svoj put.”
“Mi živimo u svetu gde su pokopi važniji od pokojnika, gde su svadbe važnije od ljubavi, gde je izgled važniji od pameti. Mi živimo u kulturi ambalaže, koja prezire sadržaj”.
“Ako sam pao, to je bilo zato što sam hodao. I vredno je hodati čak i ako padneš.”
“Samo budale veruju da je tišina praznina, nikada nije praznina. Ponekad je najbolji način komuniciranja upravo tišina.”
“Postoji tzv. Međunarodna zajednica? Je li to nešto više od kluba trgovaca, bankara i ratnika? Je li to nešto više od umetničkog imena koje Sjedinjene Države daju kada igraju?”
“Ljubav je ponižavajuća jer se vrši vertikalno i odozgo; solidarnost je horizontalna i podrazumeva međusobno poštovanje.”
“Nasilje izaziva nasilje, kao što znamo; ali takođe stvara dobit za industriju nasilja, koja ga prodaje kao spektakl i postaje objekt potrošnje.”
“Glad utiče na strah. Strah od tišine probija ulice. Strah preti: Ako volite, imaćete AIDS. Ako pušite, imaćete rak. Ako dišete, imaćete zagađenje.”
“Zidovi su utisak siromašnih.”
“Jedini način da se istorija ne ponovi je čuvati je živom.”
“Najmoćnije institucije, MMF i Svetska banka vode tri ili četiri države. Ostali gledaju. Svet je organizovan po ratnoj ekonomiji i kulturi rata.”
“Moj najveći strah je da svi patimo od zaborava. Pišem da bih oporavio pamćenje ljudske duge, koje je u opasnosti da bude unakaženo.”
“…brojni su oni oni osuđeni na glad za hlebom, a još brojniji oni osuđeni na glad za zagrljajima.”
“Zakon tržišta, zakon uspeha. Sve je manje mesta za improvizaciju i stvaralačku spontanost. Sve više je važan rezultat, a sve manje veština. Rezultat je postao neprijatelj rizika i avanture. Igra se da bi se zaradilo i da se ne bi izgubilo, a ne da bi se uživalo u radovanju zbog davanja radosti.
“Iz godine u godinu fudbal se hladi, a voda umesto krvi u venama garantuje uspeh. Strast za igrom zbog igre, sloboda zabavljanja i zabava, sve to beskorisno i genijalno ludovanje polako postaje samo predmet nostalgičnog sećanja”.
Šta se dešava posle smrti? Genijalni Kijanu Rivs zna odgovor
Dodaj komentar