U vremenu kada zanati umiru, a mladi se uglavnom opredeljuje za informacione tehnologije, menadžerski ili influenserski poziv, sve je manje onih koji bi se dohvatili alata i ručnog rada.
Tek po koji poslednji Mohikanac u zabačenim selima čuva tradiciju, a među tim entuzijastima koji ne žele da se predaju modernom dobu su Milojko Milovanović i Dragan Đerović sa Divčibara.
– Dosta mladih bi moglo da radi ovaj posao i da zaradi ali slabo se ko odlučuje, željni su grada i gradske vreve. Ostao sam ovde u selu zahvaljujući upornosti i radu i to je glavni razlog. Sve drugo dođe i prođe, a posla hvala Bogu ima i nađe se dosta, samo moraš poštovati rokove i da budeš precizan, to je suština našeg zanata – istakao je za RINU, dugogodišnji stolar Dragan.
Ispod veštih ruku vrednih majstora, tokom radnog veka dugog nekoliko decenija izašlo je na stotine unikatnih komada. Stolovi, stolice, drvene kapije. Ali, sada su odlučili da svoje stečeno dugogodišnje umeće isprobaju na neobičan način pa je u njihovoj radionici napravljen džinosvki instrument od drveta.
– Od pre tri godine violina je nešto po čemu se prepoznaje ovaj naš kraj. Stoga nam je srce bilo puno dok smo je pravili. Makete sam napravio od topolovine, telo je 120 centimetara, dok je vrat osamdeset. Napravio sam nešto što volim da slušam onako iz duše i što me ispunjava. Kad se violine oglase srce bude veliko kao kuća, pa je zato i ovo naše delo ogromno. Želja, ljubav i umeće spojio sam u jedno i dobili smo violinu od dva metra – naglašava Milojko.
Podvig ovih stolara nije ostao neprimećen od organizatora najveće fešte na Suvoboru, pa je njihov džinovski drveni instrument postao jedan od simbola Sabora violinista u Pranjanima. Postavljen je na ulazu u varošicu, gde će svoja gudala ukrstiti najbolji violinisti Srbije od 19. do 21. avgusta.
Izvor: RINA
Dodaj komentar