„Dvorske lude“ današnje političke scene u Srbiji evociraju slike nekoga ko bi se ponizio radi užitka drugih. Neko čija glupost može da se da iskoristi, dok se većina grohotno smeje u neznanju – a vođa zadovoljno trlja rukama i aplaudira u pozadini.
Karakter „komičnog olakšanja“ zapavo predstavlja paletu pojedinaca čiji spektar gluposti ima za cilj da maskira o čemu pojedina grupa priča ili radi. Time se u svojoj vladavini služi i Aleksandar Vučić.
Kako bi javnosti u Srbiji, ali i u inostranstvu, s jedne strane, zamazao oči slikom o demokratiji i parlamentarnom životu, a sa druge efikasno mogao da vređa i kleveta političke protivnike, Aleksandar Vučić je u parlament Srbije isturio svojevrsne „dvorske lude“ spremne da na svaki njegov mig kidišu na svakog ko se usudi da kritički promišlja o njegovoj vlasti.
Paradoksalno, iako živimo u višestranačkoj parlamentarnoj demokratiji, u Srbiji ne postoji parlamentarna opozicija. A nikada u istoriji Srbija nije imala živopisniji parlament od aktuelnog, sastavljenog isključivo od predstavnika vlasti.
Čak i u doba jednostranačkog zakonodavnog tela u doba socijalizna, postojale su rasprave, debate, diskusije o bitnim državnim pitanjima, dok se danas samo čitaju hvalospevi Aleksandru Vučiću.
Parlament Vučiću služi isključivo kao institucija koju formalno mora da ispoštuje da bi pokazao kako poštuje ustavnost i zakonitost, a odluke donosi isključivo on sam. Zato je Vučić odlučio da parlament upotrebi kao propagandno sredstvo.
Napunio ga je svojevrsnim političkim pajacima, preletačima, ljudima bez političkog i radnog iskustva, ljudima sa sumnjivim diplomama, ucenjenima…
Kao takvi, dakle kao ljudi bez ličnog i profesionalnog integriteta, oni su deo njegove monstruozne mašinerije spremne da samelje i uništi svakog ko mu se suprotstavi.
Toj mašineriji, svakako, pripadaju i neki likovi koji nisu imali sreće da ih Vučić uvali u parlament, pa sada moraju da glume tzv. konstruktivnu (čitaj: lažnu) opoziciju, piše Direktno.
Pogledajmo samo neke iz te palete naturalnih i pitoresknih likova:
Nebojša Bakarec – Preletač iz DSS, poznat po tome da je promovisao knjigu Predraga Popovića „Politička fukara – moralni portret Aleksandra Vučića“. Danas je Bakarec jedan od najagresivnijih branitelja Vučića, a pozivao je i na likvidaciju opozicionih predstavnika po ugledu na ruski model.
Marjan Rističević – Spreman da izgovori sve što bi se u narodu reklo da ne bi „pas maslom“. Tačnije, sve što ne sme Aleksandar Vučić. Odlikuje ga primitivni i prostački rečnik i spreman je da napadne svakog na kog mu gazda ukaže.
Marko Atlagić – Važi za nešto uglađeniju verziju Rističevića. Poznat je po napadima na Jelisavetu Sablić, vladiku Grigorija i Dragana Bjelogrlića, a ne propušta nijednu priliku da ukaže kako je Vučić najbolji, najpametniji, najmudriji, najsposobniji…
Luka Kebara – Javnost ga doživljava kao izgubljenog u vremenu i prostoru. Sriče napisane mu hvalospeve Vučiću, nepravilno upotrebljava termine („kriminalitet“), pokušava da govori kineski…
Sandra Božić – Poznata kao koleginica pojedinih pripadnika Belivukovog klana. Proslavila se čuvenom izjavom da Marinika Tepić poseduje stan od 1 hektara. Uspela da preko stranačkih veza zaposli ćerku, pa to odrađuje brutalnim uličarskim napadima na opoziciju.
Nevena Đurić – Dobila je šansu da se pokaže u TV debatama, u kojima je po ugledu na svoje kolege pričala o svemu samo ne o onome što je tema, što se veoma dopalo Vučiću pa je postavio čak na potpredsedničko mesto u stranci.
Janko Langura – Bivši golman nižerazrednog kluba. Vučiću se svidelo kako se sukobio sa Boškom Obradovićem, pa ga je stavio na parlamentarnu listu. Važi za nešto siroviju verziju Luke Kebare, a deluje isključivo po naređenjima.
Darko Glišić – Kum Aleksandra Vučića i glavni operativac SNS. Javno je priznao da ne razume pojam demokratije i da je to za njega apstraktan i nametnut pojam. U javnosti važi kao „čovek crnih džipova i sigurnih glasova“.
Miša Vacić – Nije imao sreće da uđe u parlament, iako mu je sam Vučić formirao partiju. Kao ekstremni desničar, predstavlja vezu Vučića sa prošlošću za kojom žali. Vacićeva „Srpska desnica“ slovi za militantno krilo SNS, spremno da na svaki mig krene u fizičke obračune.
Simo Spasić – Osuđeni silovatelj, kojeg Vučić koristi kao svoj megafon. Dobija zadatke da ometa nastupe opozicionih prvaka na otvorenom prostoru. Jedva sastavlja dve rečenice, ali su mu puna usta Vučića.
Žika Gojković – Smenjeni predsednik POKS-a, kojem je tek par delova procenta falilo da sedne u poslaničke klupe. Nalazi se na Vučićevom kazanu, jer je od 2013. član odbora direktora „Mtel“-a, ćerke firme Telekoma u Crnoj Gori.
Milica Stamenkovski Đurđević – Predsednica krajnje desnog pokreta „Zavetnici“, lepša verzija Miše Vacića. Uprkos tome što joj je Vučić sakupljao potpise za kandidaturi na izborima, nije uspela da uđe u parlament, ali je ostala verna službi Vučiću da apsorbuje desne nezadovoljnike u SNS.
Vojislav Šešelj – Politički otac Aleksandra Vučića, kojeg je prevario i napustio, pa kad je po povratku iz Haga Šešelj zapretio da će obelodaniti istinu o njemu i Nikoliću, počeo je da plaća Šešeljevo ćutanje i otvori mu medije u kojima će ovaj moći da ga hvali.
Nenad Čanak – Vojvođanski autonomaš i separatista, kojeg su svi saradnici napustili, pa mu kao jedini spas ostaje da umereno hvali Vučića i njegovu politiku, a da ga ovaj plaća i pokazuje kako je tolerantan prema različitostima.
Čeda Jovanović – Isto kao Čanak, napušten od svih, partija u raspadu, ni 1% nije uspela da osvoji na izborima, pa kao davljenik koji se hvata za slamku spasa upoređuje Vučića sa Đinđićem, a ovaj mu otvara vrata svojih medija.
Zeleni 90 – Lažna ekološka organizacija koja služi Vučiću da pokaže kako brine o ekologiji i zaštiti prirodne sredine, pogotovo u svetlu ekoloških protesta.
Izvor: Direktno
Dodaj komentar