Dušanka Petrović, širem auditorijumu poznatija kao Gospođa Kameleon, važi za najsuroviju ženu iz sveta kriminala u Srbiji!
Naime, u njenom debelom kriminalnom dosijeu nalaze se dela koje je teško i zamisliti. Bila je u stanju da ubije svog mlađeg brata i supruga, a pljačke i prevare su za nju bile prava „sitnica“.
Njene žrtve su bili najčešće lakoverni muškarci. Petrovićeva je započela svoju kriminalnu karijeru nakon što je diplomirala na Pravnom fakultetu.
Iako su istražitelji koji su razgovarali s Dušankom Petrović tvrdili da je natprosečno inteligentna, zbog banalnih propusta u činjenju krivičnih dela, nijedno od njih nije uspela dugo da skriva od policije. Bila je brutalna i željna novca ne birajući način na koji će do njega da dođe.
Zaposlila se na mestu stručnog saradnika u tadašnjem Privrednom sudu u Beogradu, gde su kolege s kojima je radila postale njene prve žrtve. Kada bi neko od njih odlazio na pauzu, Dušanka bi im iz torbi uzimala ključeve od stanova i pravila duplikate. Znala je gde stanuju i koje im je radno vreme, pa je kasnije nesmetano ulazila u njihove stanove ili kuće odnoseći sve što je smatrala vrednim i što je mogla da ponese.
Umela je i da po ulasku u prostoriju preko torbe kolega nehajno prebaci mantil, a onda prilikom izlaska ponese i svoju garderobu i njihove tašne. Falsifikovala je i kartice „Ameriken ekspresa“ kojima je kupovala garderobu i nameštaj. Kada je konačno otkrivena, osuđena je zbog prevara i krađa. U međuvremenu je preminuo njen suprug s kojim je imala ćerku Jelenu, čiji je istorijat podjednako neobičan. Pre nego što je odlučila da nastavi majčin zanat, Jelena se pridružila sekti Hare Krišna i na neko vreme otišla u SAD.
Policijski dosije, burna prošlost, prevare i krađe nisu smetale Selimiru Tripkoviću, penzionisanom vojnom pilotu, da se zaljubi u Dušanku i oženi se njom. Njegovo dvoje tada već punoletne dece protivilo se očevoj nameri, ali bezuspešno.
Dušanka je ubrzo posle venčanja otišla na odsluženje zatvorske kazne. Još dok se nalazila iza rešetaka uspela je da nagovori 20 godina starijeg supruga da svoj veliki stan u Novom Beogradu prepiše na njenu ćerku. Pošto je postigla šta je htela, odlučila je da okonča drugi brak. Nedugo po izlasku iz zatvora 1993. Dušanka je ubila Selimira na šetalištu pored Save u novobeogradskom Bloku 45.
– Pošto je njen suprug redovno džogirao pored Save, ona ga je jednog dana pratila i kada je stigao do kraja keja, pucala mu je u potiljak iz pištolja. Zatim je razbacala njegove stvari po travnjaku kako bi zavarala policiju i počela da viče: Upomoć, napali su nas razbojnici, ubiše mi muž! Neuverljivost njene priče bila je očigledna. Policija ju je ubrzo uhapsila, a Dušanka se tokom suđenja uporno branila istovetnim tvrdnjama. Kada je već osuđena, sudu su javila njena ćerka Jelena tvrdeći da je ona ubila očuha jer je navodno pokušao da je siluje. Pokušaj da zaštiti majku i preuzme ubistvo na sebe nikako nije mogao da se tretira kao osnovan – ispričao je jedan od istražitelja. Dušanka je osuđena u Okružnom sudu na novih 14 godina robijanja.
Od 1994. do 5. januara 2003, tada već u šezdesetim godinama, Dušanka Petrović je služila kaznu u KPZ za žene u Požarevcu. U zatvoru je upoznala i zbližila se sa tri godine starijom Ljubicom Kolovrat, koja je izdržavala kaznu zbog prevara i krađa. Posle nekog vremena dogovorile su se da Dušanka pobegne iz zatvora. Njena nova prijateljica ranije je odslužila kaznu, a Dušanka je iskoristila prvu priliku koja joj se ukazala. Kada je početkom 2003, posle osam godina, puštena na takozvani slobodan vikend van zatvorskih zidina, nije se vratila u zatvor.
Odmah je otputovala kod Ljubice Kolovrat koja je potom Dušanku prijavila kao svoju sestru Anu Boreli, koja je više od dve decenije navodno živela u Italiji. Na osnovu toga je Dušanka uspela da dobije bosanska dokumenta. Ubrzo su krenule u zajedničke pljačkaške pohode, u kojima su im se posle kratkog vremena pridružile desetak godina mlađa Janja Anđelić iz Novog Travnika i Dušankina ćerka Jelena, koja je napustila Hare Krišnu.
Narednih godina ova četvoročlana ženska banda, koju je predvodila Dušanka, opljačkala je brojne žrtve u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Na njihovoj meti bili su u najvećem broju usamljeni, stariji muškarci, koji su se javljali na ponude za „usamljena srca“, koje je Dušanka objavljivala u novinama, ili preko oglasa za kupovinu i prodaju stanova. Kada bi se dogovorile za vreme susreta i došle u stan onih koji su naseli na njihove ponude, članice bande su koristile trenutak nepažnje domaćina, omamljivale ga sprejovima i potom pljačkali.
A onda 10. marta 2006. godine sledi verovatno najveći zločin koji je Dušanka osmislila i u kojem su joj pomogle drugarice. Nekoliko meseci ranije umrla je Dušankina majka, posle čega je ona tražila od mlađeg brata Aleksandra Petrovića, koji je živeo sa majkom, da proda stan i da njih dvoje podele novac. Brat, koji je imao blage psihičke probleme, na to nije pristajao. Zbog toga je njegova sestra smislila plan kako da se dočepa majčinog stana u Beogradu.
Dušanka je nagovorila Ljubicu da stupi u kontakt sa Aleksandrom i da mu ponudi brak. Kada je on na to pristao, Ljubica ga je ubedila da se preseli u Sarajevo. Aleksandar je 9. marta doputovao sa većom sumom novca, a Ljubica ga je smestila u iznajmljeni stan u kojem je sutradan i ubijen, a njegovo telo spaljeno.
Kada je zločin otkriven, policija je brzo ušla u trag svim ženama za koje su postojale sumnje da su u njemu učestvovale. Uhapšene su Ljubica Kolovrat i Janja Anđelić, ali ne i Petrovićeva koja je već otputovala u Beograd. Nijedna od uhapšenih nije u početku želela istražiteljima da ispriča šta se tačno dogodilo. U stanu Kolovratove policija je našla falsifikovana dokumenta BiH i Hrvatske koje je ova grupa sama štampala, a zatim se na osnovu njih predstavljala žrtvama.
U početku je postojalo nekoliko verzija događaja. Prema prvoj, ubistvo Aleksandra je organizovala njegova sestra Dušanka, a njena najbolja prijateljica Ljubica Kolovrat je bila direktni izvršilac. Prema drugoj, smrtonosne hice u oko i slepoočnicu Petroviću je ispalila njegova sestra Dušanka, ili njena ćerka Jelena.
Jedan od sarajevskih medija je objavio i treću verziju, navodno priznanje Janje i Ljubice dato policiji da su zajedno iz pištolja ubile Aleksandra, a potom zapalile telo kako bi prikrile tragove. Kao motiv su navele nameru da od Aleksandra uzmu veću količinu novca.
Naredne godine je u Kantonalnom sudu Sarajevo održano suđenje na kojem je prvi put izrečena presuda za udruživanje u zločinačku organizaciju. Ljubica Kolovrat je osuđena na 14 godina zatvora, a Janja Anđelić na 11 godina i šest meseci. Anđelićeva i Kolovratova su se, kako je sud utvrdio, udružile u zločinačku organizaciju s Dušankom Petrović iz Beograda i odgovorne su za ubistvo njenog brata Aleksandra počinjeno 10. marta 2006. u iznajmljenom stanu u sarajevskom naselju Dolac-Malta. Osuđene su i za prevare i teške krađe.
Međutim, u novembru 2007. godine nastaje obrt. Vrhovni sud Federacije BiH ukida prvostepenu presudu i na osnovu u međuvremenu prikupljenih dokaza donosi znatno drugačiju presudu. Janja Anđelić je osuđena na jedinstvenu kaznu od šest godina i 30 dana zatvora za pomaganje u ubistvu Aleksandra Petrovića, za krađu i krivotvorenje isprava. Istom presudom Ljubica Kolovrat je zbog nedostatka dokaza oslobođena optužbi za pomaganje u ubistvu, ali je osuđena na dve godine i tri meseca zatvora za krađu i krivotvorenje isprava.
U obnovljenom postupku pred Vrhovnim sudom utvrđeno je da je Aleksandrova sestra Dušanka Petrović namamila brata da dođe u Sarajevo u stan koji je iznajmila Anđelićeva.
„Dušanka Petrović ispalila je dva hica iz pištolja Petroviću u glavu, a motiv joj je bio da dođe do njegovog stana u Beogradu. Nakon ubistva Petrovićeva je zapalila bratovo telo“, navedeno je u presudi koja je postala konačna.
Dušanku Petrović je u vreme izricanja ove presude policija u Srbiji pronašla i vratila u zatvor na izdržavanje kazne zbog ubistva muža. Protiv njene ćerke Jelene postupak nije vođen jer nije bilo dokaza da je upletena u ubistvo.
Hladnokrvnost i proračunatost Petrovićeve na suđenju je najbolje ilustrovao policijski svedok. Naime, kada je ubila brata Aleksandra, čisteći pištolj Dušanka je psovala Anđelićevu jer je njen pištolj zakazao, pa je Dušanka dva puta pucala bratu u glavu. To je poremetilo njen prvobitni naum da se Petrovićeva smrt pred policijom prikaže kao samoubistvo.
Izvor: Stil/Ekspres/Mondo
Dodaj komentar