Lekar koji se u porođajnoj sali oseća kao kod kuće… Koji skoro 24 časa razmišlja o medicini i koji je još u osnovoj školi, kako kaže, prepoznao taj Božiji dar. Sa 15 godina odlazi iz rodnog Nevesinja kako bi učio srednju medicinsku školu u Mostaru i kao logičan sled događaja dolaze studije medicine, i to baš u Novom Sadu.
Sada, nakon usavršavanja, truda, velikog i bogatog iskustva, doc dr Dragan Stajić važi za omiljenog ginekologa u Novom Sadu, što mu, priznaje, jako imponuje.
– To je potvrda da svoj posao radim i korektno i dobro. Stalno radim na tome, trudim se da idem napred. Čak i u momentima kada sam umoran i opterećen trudim se da trudnice i porodilje to ne primete i ne osete. Znam da sebe puno trošim ali protiv toga ne mogu, jer iznad svega volim svoj posao i to ljudi prepoznaju. Meni veća satisfakcija ne treba. Svemu tome je doprineo i jedan moj socijalni moment, živim i radim u ovom gradu, susrećem se sa ljudima, pozdravim na ulici, porazgovaram, prosto ja sam jedan običan čovek – ističe dr Stajić.
Medicina je njegova najveća ljubav
– Osim što moja porodica i prijatelji manje vremena provode sa mnom, u mom životu se ništa bitno nije promenilo. Skoro 24 časa razmišljam o medicini. U porođajnoj sali se osećam najlepše. To je moj prirodni ambijent. U svom poslu dajem svoj maksimum i ljudi to prepoznaju, što mi je najveća satisfakcija. Da se opet rodim, sigurno bih opet bio lekar – ističe doktor i dodaje:
– Naporno jeste, ali sve stižem. Ono što je najvažnije jeste da imate jako veliku ljubav prema poslu koji radite. Energije mi ne fali, štaviše mislim da je imam previše. Malo spavam, svega 4 – 5 sati. Radim posao koji jako volim i klinika je moja, slobodno mogu reći, prva kuća. Tu provodim najviše vremena. Naravno, tu je i moja porodica kao potpora i podrška. Nekako sam uskladio sve. Potrebno je veliko razumevanje i porodice i prijatelja.
Energiju crpi u druženju sa prijateljima i izlascima. Kako kaže, to mu je uz izlete u prirodi najbolji „izduvni ventil“. Malo slobodnog vremena koje ima voli da provodi u svojoj vikendici gde se bavi biljkama i voćnjakom. Sve to ga relaksira i okrepljuje za nove zadatke i poslove kojima je svakodnevno izložen.
Previše je zahteva pred jednom ženom
– Previše je zahteva stavljeno pred ženu, ona mora da se ostvari na više polja, da završi fakultet, pa posao, pa da se ostvari na poslu i uloga majke nekako dolazi na kraju. Taj prirodan instikt smo pomerili na neko drugo mesto. Takođe, sam način života i brzina kojom živimo je bitan faktor.
Niko ne može da postavi granicu do koje žena može da rađa. Žena može da rodi sve dok ima menstruaciju. Mora da poštuje svoje telo i prirodu.
– Svaka žena mora da shvati da je trudnoća Božiji dar. Bitno je da prati svoje telo i da ima poverenje u svog doktora. I ono što je najvažnije da informacije i dileme ne rešava na internetu, već isključivo sa svojim ginekologom.
Uloga majke je najbitnija
Ono što bi nakon ovolikog iskustva poručio jeste da je uloga majke najbitnija.
– Sve je lepo i kada imate posao i karijeru, ali deca su najvažnija. I kada dođete kući najumorniji i sa brigama, a dočeka vas dete sa osmehom, sve zaboravljate. To je najvažnije, to je ono što što nema cenu i što ne može ništa da nadomesti.
Prirodan porođaj ili carski rez?
– Problem carskog reza večiti je problem. Da me ne razumete pogrešno, to kao da je postao trend. Apsolutno nema ništa carsko u tome… To je operacija… Ni za mamu ni za bebu nije poželjan ovakav porođaj. Bebi je potrebno nekoliko dana da se adaptira, mama prolazi kroz oporavak i to je zaista jedan težak proces. Nisam za to da po svaku cenu porođaj mora biti prirodan, ali tamo gde može uvek mu pribegavamo.
Tata na porođaju – da ili ne?
– Jako bih voleo da imamo i tu opciju. Ako nekome znači, što da ne? Trudiću se koliko budem imao prilike da tu opciju našim sugrađankama i sugrađanima ponudim. Ako će to njih učiniti srećnim i zadovoljnijim ili možda uticati i da nam se pobošlja natalitet, što da ne?
Abortus – tabu tema ili ne?
Pitanje abortusa je veliki problem oduvek i čini se još uvek tabu tema u Srbiji.
– Abortusi se dosta rade, zbog čega mi je jako žao. Razgovaram često i puno sa svim tim ženama i devojkama da ukoliko postoji ikakva mogućnost ne dođe do abortusa, ali nažalost imamo ih puno. Kontracepcija postoji i možda ono što bih najpre predložio ženama koje ne žele više da rađaju je spirala, uz redovnu kontrolu. Ali svaka žena je individualna i najbolje bi bilo da uradi kompletne nalaze i u dogovoru sa svojim lekarom odabere najbolji vid kontracepcije – ističe dr Stajić.
Akušersko nasilje
Našu zemlju u zadnje vreme potresaju brojni slučajevi akušerskog zanemarivanja i nasilja. Čini se da su žene sada dosta odlučnije istupile i progovorile o tome višedecinijskom problemu.
– Najstresniji posao je posao akušera i babica. Posao koji traži jako puno odricanja. Kao i u svakoj profesiji sigurno i kod nas ima nekih koji ne obavljaju svoj posao valjano i to treba najstrožije kazniti. Ja samo ne želim da ta manjina nadvlada većinu koja svoj posao radi časno, iskreno i sa puno ljubavi. Ono što je isto jako važno i što uvek kažem ženama – sa energijom sa kojom dođete i koju donesete, takvu će dobiti od svih nas. To je potpuno normalno – objašnjava doktor.
Ističe da uvek treba nešto menjati i da uvek može bolje, te da je siguran da tema akušerskog nasilja ovom društvu, a naročito budućim trudnicama, može samo naškoditi.
„Čašćavanje“ lekara postalo loša navika
Naše društvo je gotovo tradicionalno prihvatilo obavezu čašćavanja lekara. Čini se da je to postalo krajnje normalna stvar, pa čak i za najosnovniju zdravstvenu uslugu.
– Živim nažalost u podneblju gde je to usvojeno kao neka navika. Loša, rekao bih. Ja sam uvek za to da ako vi kao lekar uslovljavate nekoga da vam nešto plati kako biste mu pomogli to nije korupcija to je za svaku osudu i takvom lekaru treba uzeti licencu da radi. A da li ćete vi nakon adekvatne pomoći koju ste dobili od lekara bez ikakvih uslovljavanja da mu se zahvalite na ovaj ili onaj način, to je već stvar svakog pojedinca i tu treba podvući jasnu razliku – ističe dr Stajić.
Iz ovog svega treba izvući jednu pouku – smatra dr Stajić.
– Mi smo kao društvo ovaj sistem zaštite davno prevazišli. Mislim da je tu rešenje. Mi nećemo iskoreniti korupciju, niti neljubazne doktore. Ali onog momenta kada uvedemo osiguranje, gde bi mi sa svojom karticom mogli da se lečimo kod onoga kod koga želimo, rešićemo ovaj problem. U tom segmentu moraju da se vrše promene. Benefit od revizije zdravstvenog sistema bi imalo celo društvo – i medicinsko osoblje i pacijenti.
Za bolji natalitet mora da se menja svest građana
– Mi moramo da promenimo svoju svest. Nikakve stimulacije od strane države nam neće pomoći dok mi ne poradimo na svojoj svesti. Pre bih podstakao manje sredine… Ulagao bih u privredu manjih sredina i čini mi se da bi to podstaklo natalitet. Iz mog primera i primera moje porodice mogu vam reći da svi oni koji se dočepaju velikih gradova i bore se da dobiju mesto u tom gradu ostaju na jednom, eventualno dva deteta. Jedno dete je negativno u smislu nataliteta, dvoje je prosta reprodukcija, troje i više je ono što nama treba. Male sredine nude bolje pozicije, ali u njih treba ulagati i treba ih razvijati. Mislim da je tu ključ.
Svedoci smo odlaska sve većeg broja naših medicinskih radnika u inostranstvo. Doktor Stajić je imao puno ozbiljnih ponuda za odlazak u inostranstvo, ali on je ipak odlučio da ostane u Srbiji i nije se pokajao.
Hercegovac po poreklu kom je Novi Sad doneo i dao mnogo toga
– U mojoj porodici niko nije bio lekar, ja sam prvi. Roditelji su mi privatnici. Od osnovne škole sam znao da ću biti lekar, bez bilo čijeg uticaja.
Iako je Mostar grad koji neizmerno voli i za koji ga vežu najlepše uspomene, studije medicine ga dovode u Novi Sad.
– Novi Sad je grad koji mi je doneo i dao mnogo toga. To je grad gde sam odrastao kao lekar, gde su rođena moja deca, gde sam upoznao svoje prijatelje. Sada se osećam kao Novosađanin i sebe sada vežem za ovaj grad. Po poreklu sam Hercegovac, što jako volim, ali sada sam Novosađanin.
Sa godinama ima sve više i više obaveza, kao i veći krug pacijenata. Radi kao ginekolog u Betaniji, docent je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, a radi i u privatnoj poliklinici Health Medic.
Foto: Luftika
Od 2020.godine član je Gradskog veća za zdravstvo. Nakon što je 4 godine vodio kliniku dobio je priliku da bude i na ovoj značajnoj funkciji, što doprinosi da u domenu ginekologije i akušerstva ima bolju funkciju između primarne zdravstvene zaštite i viših nivoa.
Ima dosta planova pre svega kada je u pitanju primarna zdravstvena zaštita u gradu ali i u Betaniji.
– Velika su izdvajanja iz budžeta kada je zdravstvo u pitanju. Očekujem da ću i dalje dobijati podršku za ostvarivanje svih projekata i planova koje planiram da sprovedem sa svojim kolegama. Da zajednički unapredimo uslove rada u ovoj klinici, ali i da edukujemo novu generacije kolega – zaključuje dr Stajić.
3 neprijatna pitanja za ginekologa koje svaka žena izbegava da postavi
Dodaj komentar