Verovatno imate barem jednog prijatelja koji stalno šalje alarmantne vesti uz komentare poput „gotovi smo“. Za takve ljude danas se sve češće koristi izraz „doomeri“, a psiholozi upozoravaju da je taj način razmišljanja postao posebno raširen zbog društvenih mreža i konstantnog doomscrollanja.
Terapeutkinja Chloë Bean za HuffPost objašnjava da je doomerizam „sklop razmišljanja koji se temelji na hroničnom pesimizmu i očekivanju najgoreg mogućeg ishoda“. Dodaje da ga često prate „osećaj beznađa, bespomoćnosti i emocionalne iscrpljenosti“.
Šta zapravo znači biti „doomer“?
Terapeutkinja Alexandra Cromer uporedila je doomerizam sa „egzistencijalnim strahom“ i osećajem da je svet osuđen na propast. Prema njenim rečima, ljudi koji razmišljaju na taj način često veruju da će klimatske, ekonomske i društvene krize neizbežno dovesti do kolapsa.
@thatbrevmans Dooooooom #generationz #doomer #fyp #fypage #foryoupage
Psiholozi smatraju da društvene mreže dodatno pojačavaju taj osećaj jer algoritmi guraju sve više sadržaja zasnovanog na strahu i katastrofama. „To stvara lažan osećaj da je očaj jedina stvarnost“, upozorila je Bean.
Zašto je doomerizam sve češći među mladima?
Psihijatrica Sue Varma smatra da se mlađe generacije danas osećaju kao da moraju da biraju između toga da budu informisane i toga da budu srećne. „Stalna izloženost globalnim krizama stvara osećaj da su katastrofe svuda i istovremeno“, rekla je.
Bean dodaje da mnogi svakodnevno upijaju vesti o ratovima, ekonomskim problemima, klimatskim promenama i društvenim podelama, bez vremena da sve to mentalno obrade. Psiholozi upozoravaju da takav način života može da dovede do anksioznosti, izolacije, hroničnog stresa i osećaja da ništa nema smisla.
Kako prepoznati da je problem postao ozbiljan?
Psiholozi kažu da problem nastaje kada pesimizam preraste u uverenje da se ništa ne može promeniti. „Kada neko veruje da ništa nije važno, prestaje da radi stvari koje podržavaju njegovu dobrobit“, objasnila je Bean, navodeći povezivanje sa drugima, brigu o telu i traženje pomoći.
Cromer upozorava da doomerizam može da dovede do „hiperfiksacije i stvarnih posledica na život ljudi“, dok Varma kao znakove upozorenja navodi kompulsivno konzumiranje loših vesti, povlačenje iz odnosa i stalne misli da „ništa nema smisla“.
Psiholozi savetuju ograničavanje doomscrollanja
Bean preporučuje ograničavanje vremena provedenog uz vesti i izbegavanje kompulsivnog skrolanja. „Ne treba vam neograničen pristup uznemirujućim informacijama da biste ostali informisani“, rekla je.
Cromer savetuje da se ljudi odvoje od društvenih mreža i usredsrede na stvarni život, prirodu i odnose sa bliskim ljudima. Varma dodaje da i male konkretne akcije, poput pomaganja drugima, volontiranja ili provođenja vremena sa prijateljima, mogu da pomognu u vraćanju osećaja kontrole i nade.
Dodaj komentar