Magazin Novi Sad

Doktor iz Novog Sada je apsolutni car i vraća nam veru u bele mantile

dr dragan dankuc

Doktor Dragan Dankuc je čovek koji je svima u Srbiji vratio poljuljano poverenje u zdravstvene radnike. Dankuc je inače upravnik Klinike za bolesti uha, grla i nosa Kliničkog centra Vojvodine, a u fokus javnosti došao je kada je čovek čijoj majki je ovaj doktor pomogao podelio priču o njegovom gestu na Fejsbuku.

Zasluga što je sada i šira javnost saznala za poznatog vojvođanskog lekara pripada Borisu Bjeloviću (44) iz Vrbasa koji je na svom Fejsbuk profilu objavio priču o slučaju njegove majke koja u ovoj bolnici operisana, prenosi Blic.

Borisova majka Marija (73) došla je na Kliniku za ORL na operaciju sinusa i morala je tamo da ostane tri dana zato što se ta hirurška intervencija radi pod totalnom anestezijom, a baš u to vreme Boris je morao da otputuje u Republiku Srpsku.

Sa majkom se tako dogovorio da je samo odveze u bolnicu i nastavi putovanje, na čemu je i ona sama insistirala.

Susret u hodniku

Mariju je potom na hodniku susreo čovek u belom mantilu, uzeo je njenu torbu i poveo je kod doktorke koja je trebalo da izvrši intervenciju.

– Majka je mislila da je medicinski tehničar. Kada su stigli do ordinacije kratko se obratio svojoj koleginici: ‘Doktorka, nema smisla da ova starija žena čeka u hodniku. Da li vas mogu zamoliti da je odmah primite i smestite?’. Doktorka je odmah primila majku i bila je takođe veoma ljubazna, a majci je bilo čudno kako jedan običan tehničar može tako da nastupi kod doktorke – prepričava Boris mamine dogodovštine.

Ističe da je taj fini čovek naknadno više puta posećivao njegovu majku, pitao je da li joj nešto treba, a kada se probudila posle operacije dočekao je sa osmehom da joj kaže da je sve odlično prošlo i da ne brine.

– I naredna dva dana je stalno posećivao, pričali su o svemu. Kada je došlo vreme da napusti kliniku, ponovo je čekala na hodniku sa torbom, jer sam ja kasnio zbog snega na putu. Isti divni čovek je opet prišao majci i saznavši da ja kasnim ponudio joj da ostane tu još jedan dan, da odmori, i da meni poruči da ne brinem i vozim polako zbog snega – punog srca priča Boris.

Marija tek tada konačno saznaje da je to prof. dr Dragan Dankuc, upravnik te Klinike.

Medicina je satkana od ljubavi, znanja i požrtvovanja

Blic je pozvao prof. dr Dankuca i on nam je skromno potvrdio da se sve tako desilo, ali da to ne smatra ničim posebnim i da bi to trebalo da bude normalna stvar, da tu nema šta da se kaže niti piše.

– Objasnio sam Mariji da imam majku koja je otprilike njenih godina i rekao sam joj kratko: ‘Voleo bih da se svi ophode prema njoj kao ja prema pacijentima. I znam da će biti tako ukoliko to zaslužim – rekao nam je prof. dr Dankuc koji je inače i profesor na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Društva lekara Vojvodine.

Podsetimo, prof. dr Dankuc je 2017. godine proglašen za počasnog građanina Sremskih Karlovaca zbog doprinosa medicini i nauci tokom godina.

Poznat kao humanista

On je čak počeo da volontira u Domu zdravlja u tom mestu, a sada nam je otkrio da planira sa još nekoliko kolega da proširi delovanje.

– Ambulanta u Sremskim Karlovcima je potpuno uređena, ima nekoliko lekara opšte medicine, pedijatra i stomatologa, ali nema drugih specijalnosti iz ostalih grana medicine. Ja treba da obnovim ugovor o volontiranju i odlučio sam da u dogovoru sa nekoliko kolega, vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima tamošnjem Domu zdravlja i građanima obezbedimo da im budu dostupne sve subspecijalnosti i mi ćemo sve to raditi volonterski – najavio je prof. dr Dankuc.

Na to što je trenutno broj jedan tema u Srbji kaže samo jedno:

– Lekari moraju stalno biti prisutni sa svojim pacijentima. Novac nije najbitniji u medicini. U medicini je najbitnija struka i poštovanje svojih pacijenata – kaže prof. dr Dankuc.

On još dodaje da ovakvi potezi, u šta spada i volontiranje, mogu da pomognu i dobar su primer jer je medicina „umetnost satkana od ljubavi, znanja i požrtvovanja“.

Redakcija Luftika.rs

komentar

Klikni da objaviš komentar

  • Ja nisam doktor.
    Niti radim neki preterano vazan posao.
    Ja dostavljam pakete.
    Ali se trudim da i pored teskih uslova za rad prevelikog obima posla.
    Budem nasmejan i ljubazan sa svim mojim strankama.
    I da im kad god mogu izadjem u susret i u situacijama kad mi to nije obaveza.
    I primetio sam da mi velika vecina ljudi uzvraca istom merom.
    Tako da ima mnogo primera humanosti na ovom svetu koje nazalost ne vidimo, zato sto nas konsatntno bombarduju negativnim primerima.

script type="text/javascript" src="//delivery.r2b2.io/get/luftika.rs/generic/in-media">
38.7K Shares
38.7K Shares
Share via
Copy link