U ovim teškim i neizvesnim vremenima svima nam je neophodno malo svežeg daha optimizma. Nemamo svi pare za psihoterapije, iako bi ovom napaćenom narodu to moralo biti Ustavom garantovano pravo s obzirom na sve preživljene traume poslednjih decenija.
Za psihičko zdravlje nacije poslednjih 10 godina najveće zasluge ima upravo jedan istaknuti kandidat za psihoterapiju. U pitanju je naš predsednik koji je u mirovanju Dragana J. Vučićevića sa državnim udarima i raznoraznim nasilnim scenarijima prevrata, psihozu i strah naroda uzeo nazad u svoje ruke.
Gostujući jutros na TV Prva predsednik Srbije odgovorio je na pitanje voditeljke da li strahuje od nuklearnog sukoba?
– Je l strahujem? Mislim da je veoma realan, to je sve što mogu da Vam kažem. Mislim da je veoma realan! Hoćete još jednom da Vam ponovim?! I mislim da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi – rekao je Aleksandar Vučić.
Eto, više nemate razloga da strahujete od dileme da li se teže umire od gladi ili hladnoće, nemate razloga da se plašite hoćete li ostati bez posla kada nas napuste blaženi strani investitori zbog odlaganja uvođenja sankcija Rusiji, da li ćete ponovo ili ikada videti Pariz i London sa srpskim pasošem ili da li je dva miliona sardina dovoljno da se prehranimo dok ovo ludilo ne prestane.
Pored svih poskupljenja plata vam svakako nestaje u prvih desetak dana, ali ko za to još mari. Pravac u kafanu dok nam lova još uvek vredi, te udri Srbine brigu na veselje. Možda već sutra nikada svanuti neće, sudeći po rečima predsednika.
Ona kovid zatvaranja i lokdaun su, čini se, samo vojna i taktička vežba za celokupno čovečanstvo za period koji nam stiže, oličen u ludim i bojevim glavama koje odlučuju o našim statističkim lobanjama, čitaj, brojkama koje život, odnosno smrt znače.
Broj inficiranih menjamo za broj ranjenih i ozračenih, a brojevi umrlih i hospitalizovanih mogu da zadrže svoje originalno značenje. Divno vreme sa divnim ljudima na čelu ove divne ludnice. Čuj mene države.
Dodaj komentar