Da bismo osigurali prednost u današnjem svetu brzih promena, nije dovoljno da samo učimo i nadgrađujemo specijalizovano znanje. Neophodno je da razmišljamo progresivno, jer svoje mesto u svetu stičemo znanjem, vizijom i razmišljanjem.
Iako je svet silom prilika posrnuo u novu ekonomiju u kojoj sve manje važe stara pravila, većina mladih ljudi i studenata je i dalje vođena istim idejama.
Statistika pokazuje da većina studenata i dalje sledi stari princip: studiraj – stekni diplomu – napravi radnu biografiju (CV) – pošalji je na što više adresa – nadaj se pozivu na razgovor za posao.
Ono po čemu se retki razlikuju od većine nije bolja stručnost, nije više prakse, niti su to dobro poznate fraze iz si-vija, poput kreativnosti, timskog duha, liderstva… već upravo način razmišljanja.
Važno je da mladi što pre prihvate ideju da ih tržište NEĆE plaćati za to što znaju, već za ono što su sposobni da urade s tim što znaju.
Ključ za napredovanje studenata koji su prema ocenama profesora smatrani sasvim prosečnim nalazi se u spoju veštine i znanja. Samo ako razmišljaju kako će primeniti ono o čemu su slušali i čitali tokom školovanja, moći će da jačaju samopouzdanje u značajnim trenucima, ostvare vrhunski uspeh nakon završenog fakulteta, stvaraju značajne ideje na svih poljima i u svim industrijama.
Mnogo je mudrih ljudi govorilo o važnosti znanja, koje je najbolji „saveznik iskustva“. Setimo se misli rimskog filozofa Seneke: „Ne učimo za školu, nego za život“ (lat. Non scholae, sed vitae discimus).
Dodaj komentar