Primetna je značajna razlika u broju punoletnih građana kada je računaju dve državne institucije. Prema Ministarstvu finansija, broj punoletnih građana, koji imaju pravo na pomoć, a imaju je svi, je oko 5,5 miliona građana. S druge strane, Republička izborna komisija, koja takođe prebrojava sve punoletne građane u Srbiji raspolaže drugačijim podatkom – 6,7 miliona.
Gde je nestalo 1,2 miliona ljudi? Ovo pitanje je dnevni list Danas postavio politikologu Vuji Iliću, koji je rekao da iako su definicije nejasne, ipak se može pretpostaviti o čemu je reč.
– Po poslednjoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini je u Srbiji bez Kosova živelo sedam miliona stanovnika, od čega 5,8 miliona punoletnih i 1,2 miliona maloletnih. Ako uzmemo u obzir da se od onda broj građana smanjio, kao i da određen broj građana nema važeće lične karte, verovatno se tako došlo do procene o 5,5 miliona punoletnih građana koji će biti obuhvaćeni privremenim registrom za dobijanje pomoći od 100 evra – ističe sagovornik Danasa.
Dodaje da je razlika između broja građana upisanih u birački spisak i procenjenog punoletnog stanovništva – velika.
– Ona sada iznosi milion, tačan broj znaćemo kada se zaključi birački spisak. Ovo je stari problem koji se vuče decenijama. Svaka vlast tvrdi da je spisak najažurniji ikada, opozicija to kritikuje, ali onda nasledi problem i ne rešava ga. Uzrok ovog neslaganja je pre svega u migracijama stanovništva, neažurnoj obradi podataka od strane državne uprave, ali i ustaljenim navikama neprijavljivanja promene prebivališta – napominje Vujo Ilić za Danas.
Procena Ministarstva je izgleda, nastavlja on, da građani u dijaspori nemaju podsticaja da se prijave za novčanu pomoć, ali oni zapravo neće moći da odbiju građane koji imaju prijavljeno prebivalište i važeću ličnu kartu.
– To znači da je maksimalan broj građana koji bi mogli da se prijave sigurno veći za nekoliko stotina hiljada. S druge strane, na sistemsko rešavanje problema sa prenaduvanim biračkim spiskom ćemo morati da sačekamo – zaključuje sagovornik našeg lista.
Prema rečima Dragana Vukmirovića, profesora Beogradskog univerziteta i bivšeg direktora Republičkog zavoda za statistiku, ne bi trebalo mešati metodologije i načine pravljenja određenih procena između kategorija koje nisu iste.
– Ne bi od ovoga trebalo praviti nekakav važan i poseban slučaj. Birački spisak je jedna stvar a projekcija o broju onih koji imaju pravo na pomoć od sto evra druga. Različiti su načini na koji se dolazi do tih brojeva, kao što nisu isto popis stanovništva i birački spiskovi. Pretpostavljam da je Ministarstvo finansija radilo procenu s obzirom na ljude u dijaspori koji neće tražiti novac, a koji će ipak izaći na glasanje – ističe Vukmirović za Danas.
Sagovornik Danasa napominje da su njegove procene da broj građana koji će se prijaviti za pomoć od sto evra neće dostići ni četiri miliona.
– Ja prvi neću uzeti tih sto evra jer smatram takav postupak države, davanje pomoći u istom iznosu svim punoletnim građanima, kao jako pogrešan. Nismo svi u istoj ekonomskoj situaciji, a tu pomoć bi bilo bolje preusmeriti u većom iznosu onima kojima je potrebnija – zaključuje Dragan Vukmirović za Danas.
Na pitanje o tome kako je moguća takva nesrazmera između podataka o broju punoletnih građana – onih koji imaju pravo glasa i pravo na sto evra pomoći od države, unutar državnih organa – juče nije stigao odgovor ni od RIK-a, ni od Ministarstva finansija.
Mali o 100 evra: Neće biti zloupotreba, sate sam proveo na sistemu za bezbednost podataka
Dodaj komentar