Studenti i profesori katedre za psihologiju na Filozofskom fakultetu, ostali su zapanjeni kada su pre nekoliko godina na televiziji, na jednoj od konferencija tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, ugledali svoju koleginicu Dijanu Hrkalović i to ni manje ni više, nego u ulozi državnog sekretara MUP. Kako je jedna od najboljih studentkinja u generaciji, o kojoj su svi imali utisak mirne, tihe i nenametljive osobe, najednom pretvorila u policijsku prikazu s huliganskim tendencijama, još uvek je za mnoge misterija.
Po fakultetu i danas kruži priča kako je Hrkalović, nakon TV premijere, pokušala da objasni pojedinim kolegama razloge svoje odluke da naučni rad zameni prljavim partijskim poslovima i angažovanjima.
Kako za portal Nova.rs otkriva dobro obavešten izvor sa Filozofskog fakulteta, čitava katedra za psihologiju bila je šokirana činjenicom da je njihova studentkinja postala deo vladajuće garniture, a posebno utiskom koji je ostavljala u javnosti. Sve to nikako se nije uklapalo u sliku koju su imali o njoj, što je samo po sebi dodatno paradoksalno, imajući u vidu da su u pitanju profesionalci koji se bave psihologijom.
„Kada se jednom pojavila na fakultetu na nekim konsultacijama, pojedine kolege nisu mogle da a da je ne pitaju, otkud ona u redovima SNS i pride još u MUP, s obzirom da to ne priliči njenom obrazovanju i odnosu koji nesumnjivo gaji prema naučnom radu. Odgovorila je nešto u stilu: „Ma šta me briga, ja sam tamo za sve njih Ajnštajn, mogu da im radim šta god hoću“, na šta su svi dodatno ostali zapanjeni“, kazao je izvor.
„Bila je izraziti štreber, neverovatno motivisana da bude najbolja. Njeno ponašanje je bilo skoro vojničko, nije baš pristajalo tim ludim godinama, kada impulsi i emocije nadvladaju razum. Ona je imala svoj neki plan i čvrsto ga se držala“ kaže sagovornik Nove.
Da nije mesecima na naslovnim stranama novina i da je i sam predsednik Republike Aleksandar Vučić makar tri puta dnevno ne pomene, ogromna većina studenata koji su s njom pohađali studije, ako ne i svi, ne bi imali pojma ko je ta Dijana Hrkalović.
Verovatno bi se zamislili i uz mrštenje i češkanje po glavi rekli: – Ne sećam se lika, ali sam zapamtio karakteristično prezime – i to bi bilo sve.
Njena transformacija od studentkinje Hrkalović do državne sekretarke je književna i podseća na čuveno klasično delo delo Roberta Luisa Stivensona „Doktor Džekil i mister Hajd“.
Ono što ju je izdvajalo od ostalih jeste to što se nije družila sa koleginicama i kolegama i nije imala skoro nikakve kontakte sa njima.
„Bila je ekstremno povučena. Praktično niko nije ništa znao o njoj i njenom privatnom životu. Totalni individualac, nije sarađivala ni sa kim, a na kraju je bila jedan od najboljih studenata u generaciji. Upadljiv je bio njen napor da postigne maksimum u svemu“, navodi njen bivši kolega.
Čak i u kasnijim godinama studiranja, njeno „čudno“ ponašanje se nastavilo.
– Čuo sam da se čak i tokom doktorskih studija minimalno pojavljivala na fakultetu, ali je veoma naporno radila sama i elektronski komunicirala sa mentorkom i profesorima. Mislili smo da je neki čudak koji ima probleme da ostvari normalan kontakt sa ljudima, ali smo to poštovali, njena radna etika i marljivost su bili besprekorni – navodi sagovornik Nove.
Dijana Hrkalović kao da je želela da potpuno odvoji svoj akademski život od svog pravog života – kolege bi rekle da je izgleda stavljala masku pre ulaska u amfiteatar. Dok je među studentima, pa i profesorima važila za štrebera i čudaka, ta ista Dijana Hrkalović se skoro u isto vreme družila sa ekstremnim navijačima, išla na utakmice i prisustvovala prebijanju aktivista po ulicama Beograda.
A mnogi su joj predviđali uspešnu naučnu karijeru.
– Ona je objavila rad „Uticaj sadržaja argumenata na pojavu bumerng-efekta negativnih političkih reklama“ u veoma ozbiljnom časopisu, kakva su „Psihološka istraživanja“, tu nema veze, ni urgiranja. Utisak je da se namerno skrivala od svih i da je brižljivo krila sve o sebi. Svaki student ima neki smešan doživljaj, anegdotu. Ali ne i koleginica Dijana Hrkalović – zaključuje izvor Nove.
Dijana Hrkalović je izuzetno obrazovana osoba koja je diplome stekla isključivo radom i mozgom, a ne novčanikom. Završila je gimnaziju, prirodno-matematički smer. Osnovne i master studije psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu završila je sa prosečnom ocenom 9,66.
Nakon toga, upisala je doktorske studije psihologije na istom fakultetu. Doktorsku disertaciju odbranila je 2020. godine.
Ipak, umesto verovatno blistave naučne karijere, Hrkalovićeva je izabrala potpuno drugačiji put, koji se pre neki dan, makar privremeno, završio u ćeliji Okružnog zatvora.
„Štreberka“ sa Filozofskog postala je najmoćnija žena u surovom i varljivom srpskom trouglu – politika, policija i podzemlje, čija uloga u brojnim mafijaškim likvidacijama u Beogradu, tek treba da bude rasvetljena.
Kad „poverljivi“ kvaziakademci ovako predstavljaju koleginicu, nije čudo da nije htela da bude sa njima. Vrv su joj krimosi draži od licemernih kvazistručnjaka = reklakazalaseoskihbabetinazaludnih. Ne čudi što najnepismeniji pljuju intelektualnu elitu. Sama se spušta ovakvim dijagnozama „čudna“, „nesposobna da se uklopi“… Pa to i jesu ajnštajni, samo naučnici kod Amera, kod vas mafija. Jer ih tu oterate, blato balkansko ljigavo, odvratno, zavidno, anonimno, nesposobno. FUJ, STOKO KVAZIINTELEKTUALNA!!!