Od posledica dijabetesa juče je (6. oktobar) u 59. godini preminula novinarka i voditeljka Gorica Nešović. Pre tri godine je otkrila da je bolesna, a nije znala da je bolest počela da je „nagriza“ deceniju pre nego što je šećer dostigao 30.
Dijabetes je podmukla bolest koja ne daje znake, a kada su simptomi već vidljivi, bolest je u poodmakloj fazi. O tome Šta je to „skriveni dijabetes“ i kako da ga prepoznamo u emisiji „Uranak“ na K1 televiziji govorio je endokrinolog dr Đuro Macut.
Više od 700 miliona ljudi u svetu boluje od dijabetesa
– Ovo je tako jedna snažna poruka za javnost da je dijabetes svuda oko nas i da je izuzetno neprepoznat. Toliko je dugo ona bolovala, a da nije ni znala. Ako govorimo o brojevima obolelih, to je moderna epidemija, smatra se da više od 700 miliona ljudi boluje u svetu. Gorica je, nažalost, bila jedna od njih sa svim komplikacijama koje su nažalost mogle da je zadese – kazao je doktor u „Uranku“.
Gorica Nešović dijabetes je otkrila sa deset godina zakašnjenja, a razlog tome su nejasni simptomi koje ne shvatamo ozbiljno.
– To je jedna podmukla bolest i nemate jasne simptome. Ne primećujete u početku da vam šećer raste. To je ta neka kompenzacija i ljudi se adaptiraju i to je klasična priča za tip 2 dijabetesa. Simptomi traju godinama i neprepoznati su. Ali kod osoba koje imaju povećanu telesnu masu, koje imaju možda u porodici dijabetičare, treba tražiti razlog da neko možda ima povećan šećer, ukoliko ima gubitak u telesnoj masi, oseća umor, zamor… kao što je Gorica i navodila u svojim intervjuima – rekao je Macut.
Kako prepoznati prve znake dijabetesa?
Kada neko počne da oseća umor, gubitak koncentracije, možda gubi na težini, ili počinje da ustaje noću da ide do toaleta, ili možda uzima više tečnosti u toku dana, jede mu se slatko… to je znak da u stvari možda imamo problem sa šećerom. Treba uraditi kontrolu glikemije. Ako to tada ne uradimo, možemo da pređemo preko tog perioda ranog dijabetesa ili preddijabetesa kad imamo samo povećane jutarnje vrednosti šećera koje možemo izmeriti najjednostavnije aparatom za šećer iz prsta ili u laboratoriji. I mi posle te simptomatologije, koja može da traje nekoliko godina, stižemo u situaciju da pacijent stvarno počinje da ima ozbiljne simptome koji se razvijaju maksimalno i već počinje da se primećuje i onda možda na nekom razgovoru kod lekara se urade te analize – rekao je endokrinog Macut.
Doktor Macut istakao je gostujući u „Uranku“ kod Draga Jovanovića da je naš zdravstveni sistem, kada je reč o prevenciji odličan, ali da ljudi ne shvataju da treba da se posvete svom zdravlju i pre nego što osete bilo kakve simptome.
Insulinska rezistencija kao pandemija
– Možda bi trebalo da se građani uslovljavaju da jednom u godinu dana odlaze na preventivne preglede. Ljudi imaju mogućnost da jednom, do dva puta godišnje urade sve analize i provere svoje zdravstveno stanje. Ali mislim da se to nedovoljno koristi – rekao je endokrinolog u emisiji „Uranak“.
Doktor Đuro Macut objasnio je da se, kada je reč o privatnom sistemu zdravstvene zaštite, u nekim slučajevima preteruje sa analizama i pregledima, da su ljudi u neznanju počeli da govore da boluju od insulinske rezistencije, što nije bolest, već stanje.
– Dijagnostikovanje insulinske rezistencije poprima epsko stanje neviđenih razmera. To je potpuno netačno, ide do te mere sa populariziju nešto što ne postoji jer to nije bolest, nije dijagnoza, to je fiziološko stanje na nivou ćelija. Odnosno, patofiziologija ćelija koje se menjaju u stanju preddijabetesa. Insulinska rezistencija je stanje na niovu organizma koje ne prepoznaje dovoljno sopstveni šećer. Endokrinologija je mesto na koje lekar iz doma zdravlja treba da uputi pacijenta kao prvi filter kod kog treba da ode, a ne da pacijent kreće sam u ekspediciju po lekarima i privatnim sistemima – rekao je endokrinolog Đuro Macut danas na televiziji K1.
Izvor: K1info
Shvatila sam zašto prokletinju zovu tihi ubica, Gorica Nešović o borbi sa bolešću
Dodaj komentar