„Baciću srpski pasoš, ne osećam se kao Srbin“: Bivši reprezentativac se javno odrekao svoje zemlje

Titula sa Crvenom zvezdom, nastupi za reprezentaciju Jugoslavije, veliki skandal sa srpskim pasošem kojeg je želeo da se odrekne i onda – ništa… Već godinama javnost nema detalje o životu Dejana Stefanovića (49), bivšeg defanzivca koji je ponikao u rodnom Vranju, a preko dresa beogradskih crveno-belih stigao i do Premijer lige u kojoj je igrao sa kapitenskom trakom oko ruke.

Bio je Dejan Stefanović prvi srpski fudbaler koji je sa kapitenskom trakom oko ruke predvodio neki tim Premijer lige. Ono što su godinama kasnije radili Nemanja Vidić i Bane Ivanović, pa povremeno i Aleksandar Kolarov i Nemanja Matić, Dejan je doživeo još davne 2005. godine.

Već tada bio je poznato ime na fudbalskoj mapi, iz rodnog Vranja je „Ćare“, kako su ga tamo zvali, krenuo na dalek put, piše Kurir.

Za seniorski tim Crvene zvezde zaigrao je 1992. godine, a nakon šest meseci u novobeogradskom Radničkom postao je i standardan u odbrani crveno-belih.

Osvojio je duplu krunu u sezoni 1994/95, a već u januaru 1996. godine po prvi put se odselio u Englesku!

Koliko se Stefanoviću svidelo u Engleskoj govori i poruka koju je poslao nekoliko godina kasnije – srpski pasoš mu više nije bio potreban! Davne 2006. godine, u jednom intervjuu britanskim medijima, tadašnji defanzivac Portsmuta naveo je da se deset godina nakon odlaska iz Zvezde više ne oseća kao Srbin!

– Kroz dve godine podneću prijavu za dobijanje britanskih papira. Kada budem dobio britanski pasoš, baciću stari, jer se uopšte ne osećam kao Srbin. Došao sam u Engleske pre deset godina i nisam znao jezik. Međutim, brzo sam ga naučio, prihvatio vaš mentalitet, navike, a posebno mi se sviđa to što ovde vlada red“, rekao je Stefanović za Independent i dodao: „Želim da upoznam Englesku i zato sa porodicom često odlazim na izlete na selo. Moja ćerka Dženi je prava engleska devojčica.“

Dve godine ranije, Dejan Stefanović je završio reprezentativnu karijeru. Zvanično, Stefanović je bio reprezentativac SR Jugoslavije od 1995. do 2003. godine, da bi 2004. godine saopštio kako selektori više ne treba da računaju na njegovo odazivanje pozivima u nacionalni tim.

Nije ga pokolebalo čak ni mesto u timu za Mundijal u Nemačkoj 2006. godine.

– Pre dve godine sam odlučio da se povučem iz reprezentacije, a proletos me je čak i bivši gazda Milan Mandarić ubeđivao da promenim odluku i pomognem plavima u Nemačkoj. Ipak, dosta mi je svega, jer su u mojoj zemlji stalno neka previranja i mislim da je bolje i za moju porodicu i za mene da ostanemo u Engleskoj – istakao je Stefanović u istom intervjuu.

Ni dve godine kasnije Dejan Stefanović nije imao drugačije viđenje stvari – zapravo, postao je radikalniji! U razgovoru za dnevni list Kurir istakao je da ne oseća nikakvu nostalgiju i da čak pet godina nije posetio Srbiju, a da će u Beograd doći kad bude imao vremena!

– Bio sam tu 2003, kada sam poslednji put nastupio za reprezentaciju. Osetio sam tada da je vreme za mlađe igrače, zašto bih ja zauzimao mesto u timu talentovanim momcima? Inače imam mnogo obaveza u Engleskoj, sezona je duga, ćerka ide u školu, tako da nemam slobodnog vremena. Nisam nostalgičan, ali planiram da posetim Beograd kada mi se ukaže prilika – rekao je Stefanović, koji je tada imao gotovo decenijski staž u Engleskoj.

Zajedno sa Darkom Kovačevićem potpisao je za Šefild Venzdej 1996. godine, čiji je dres nosio tri i po sezone. Nakon avantura u Peruđi i OFK Beogradu, usledile su četiri godine u dresu holandskog Vitesea, a zatim Portsmut, verovatno i najvažniji deo njegove karijere.

U klubu Milana Mandarića postao je oslonac u defanzivi, jedan od najbitnijih igrača u svlačionici, ali i kapiten čiji se glas čuje u kancelarijama klupskih čelnika. Uticao je na smene menadžera, postavljanje novih, kao i druge poslove inače nekarakteristične za inostranog fudbalera u engleskom klubu.

Kraj karijere dočekao je baš na Ostrvu, nakon jedne sezone u Fulamu i jedne u Noriču. Istina, kratak period nosio je dres lokalnog niželigaša Havant i Vaterluvila, ali to je bilo nakon što je završio sa profesionalnim izazovima.

A oni su i na klupskom i na reprezentativnom nivou često bili obeleženi skandalima. „Mnogo pije i mnogo puši“, rekao je navodno Hari Rednap jednom prilikom, o fudbaleru sa kojim je dva puta sarađivao u Portsmutu.

Ali, izuzetno su se dobro razumeli – iskusni stručnjak bio je Mandarićeva karta za opstanak, a Stefanović trenerova produžena ruka na terenu u borbu za čuvanje statusa u elitnom rangu engleskog fudbala.

Samo nekoliko meseci pre nego što će Hari Rednap po drugi put sesti na klupu Portsmuta, Dejan Stefanović je označen kao jedan od ključnih ljudi za smenu trenera u timu sa južne engleske obale.

Francuski stručnjak Alan Peran morao je da napusti klub.

– Ne kažem da je loš trener, ima on svoje kvalitete, ali oni ničemu ne služe u Engleskoj. Nikoga nije želeo da sluša – istakao je Stefanović nakon promene na mestu šefa struke, iako mu je upravo Francuz dodelio kapitensku traku.

Zvanično, Stefanović se penzionisao nakon sezone 2010/11, a finiš karijere obeležile su mu brojne povrede zbog kojih nije mogao često da bude na terenu.

Tih godina je u pojedinim intervjuima pričao kako se priprema za život posle fudbala, čak i navodio da se školuje kako bi ostao da radi kao trener, ali za sada nema podatak da je započeo takvu karijeru.

U javnosti se pojavljuje retko, o njegovom privatnom životu ne zna se mnogo, a navodno sa porodicom i danas živi u Engleskoj.

Poznati fudbaler Dani Alveš osuđen na 4 godine zatvora zbog silovanja