Pre nekoliko dana objavili smo priču o susretu lekarke iz Novog Sada sa kolegom sa iz studenstskih dana, koji je danas prodavac časopisa „Liceulice“. Prodavci ovog časopisa su osobe koje je društvo iz raznih razloga skrajnulo na marginu, koje žive u ekstremnom siromaštvu ili se suočavaju s nekim oblikom invaliditeta.
Među njima je i David, čovek koji je diplomirao stomatoligiju i upisao specijalizaciju, a onda se život o njega surovo ogrešio…
Davida je u pothodniku u Novom Sadu srela doktorka Gordana Jovin, koja je na svom Facebook profilu podelila fotografiju uz nekoliko propratnih rečenica.
„Hladno januarsko veče u pothodniku primetim čovek svira melodiku, učinio mi se njegov pogled poznatim. Razmišljam ’Hladno je sedeti na stepenicama i sakupljati milostinju’ …Kada sam se vratila pridjem mu pogledam ponovo u oči i sretnem uplašen pogled ali poznatog čoveka Pitam ’Da li se poznajemo?’. ’Da, kaže on i spusti pogled…“, napisala je, između ostalog, Gordana Jovin.
Mi smo ovu priču objavili pod nazivom Doktorka iz Novog Sada prepoznala beskućnika na ulici, bio je to njen kolega sa fakulteta o kojeg se život ogrešio.
David već godinu dana radi kao prodavac magazina “Liceulice”, a svoj posao opisuje kao zanimljiv i dinamičan.
Kako je ispričao novinarki Radija 021 Dragani Prici Kovačević, osim poneke bahate potencijalne mušterije, do sada, nije imao problema.
On, kako kaže, ne prosi, već svoj novac pošteno zarađuje. Uspeva da zaradi za hranu, stan i račune, pa ne vidi kako se njegov posao razlikuje od bilo kog drugog ko privređuje za život. Kada je došlo do događaja koji je bio povod pogrešno formulisanih naslova u novinama, David je, kaže, u podzemnom prolazu u centru Novog Sada prodavao društveno-odgovorni časopis i svirao melodiku, nikako nije prosjačio, kao što se navodi u tekstovima na nekim portalima.
Radeći za “Liceulice” upoznao je mnogo zanimljivih ljudi, što kolega, što stalnih kupaca. Cilj mu je, objašnjava, da ljudi saznaju za časopis koji se bavi važnim temama, da prelistaju, pa da ga kupe, ako žele. Korona jeste otežala prodaju, ali i dalje se snalazi.
Pre nego što je dobio posao prodavca, dugo je bio bez posla. A pre toga, radio je kao stomatolog. Put do ovog zanimanja nije bio nimalo lak. Kako se priseća, prvo je završio srednju medicinsku školu, pa je upisao fakultet. Zapelo je kod specijalizacije.
Ja sam dobio jednu volontersku specijalizaciju, ali ta volonterska specijalizacija je morala da se plaća. Moralo je, na primer, da se izdvoji 12 hiljada dinara kako bi se radilo kod nekog mentora na aparatima koji su stari 30 godina i gde sam gotovo bio siguran da neću mnogo naučiti. U međuvremenu su oni školarinu sa 12 hteli da povećaju na 50 hiljada dinara”, priča David.
Put ga je potom naveo u Beograd, jer je, kako kaže, saznao da se u beogradskom domu zdravlja ta specijalizacija uopšte nije plaćala. Sa naklonošću se priseća mentorke kod koje je radio. Žao mu je, kaže, što ona nije uspela da postane profesorka na Stomatološkom fakultetu zbog raznih okolnosti, jer je bila odlična i svemu ga je naučila.
Dve godine kasnije, nije uspeo da se vrati na novosadski univerzitet, jer kaže da nisu hteli da ga prime. Ni tada nije odustao. Spakovao je stvari i krenuo u inostranstvo. Brzo je naučio italijanski jezik. Ipak, prevođenje diplome medicinske srednje škole pokazalo se komplikovanim, dugotrajnim i skupim.
“Tada sam se jednostavno vratio u Srbiju i onda je počelo sve. Jednostavno nisam uspeo da nađem posao u struci, a posle se nagomilalo i više stvari”, rekao je David za 021.
U decembru 2010. ostao je bez stalnog prebivališta.
Priča o Davidu, prodavcu magazina “Liceulice”, zato nije priča “o doktorki i prosjaku”, već o čoveku koji se izdigao iznad nesrećnih okolnosti i koji se suočava sa životom svakodnevno.
Nismo napisali da je David prosjak, ali svejedno se osećamo odgovorno što smo objavili priču jednostrano, a nismo uzeli u obzir širi kontekst.
Davide, izvini.
Koje su praznične želje beogradskih beskućnika (VIDEO)
Dodaj komentar