Juče u 20h prograšeno je vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije zbog sprečavanja širenja korona virusa.
Iako smo svi u to vreme bili prikovani za tv prijemnike radoznali da čujemo šta i kako dalje, znali smo i pre obraćanja Aleksandra Vučića da je odluka o vanrednom stanju prilično izvesna.
I već posle prve radosti naše ćerke koja je saznala da neće u školu i odmah potom dečijeg straha od nepoznatog kada je saznala da će nastavu pratiti preko tv-a, seli smo da napravimo porodični plan koji će nas makar na kratko smiriti.
Plan je da nemamo plan jer ne znamo kako će se situacija odvijati sutra.
A danas?
Danas se pokazalo kako se ko ponaša u kriznim situacijama, ko samo na sebe misli, ko hoće da profitira, a ko je čovek koji se boji i Boga i karme (pa ko u šta veruje).
Moj posao, kao i posao mojih kolega prebačen je za kod kuće do daljnjeg. Poslodavac koji nema mnogo zaposlenih i realno bi mogao da nas stavi u kancelariju da radimo, nije doneo ovakvu odluku.
Bio je pozitivan, dao nam po 15.000 dinara u kešu do plate koja će biti i ovaj put poslednjeg dana u mesecu i uputio sledeću rečenicu: Želim da znate da dokle god ja budem imao, imaćete i vi. NIKO U OVOJ FIRMI NEĆE BITI GLADAN!
Ovom rečenicom, moralnom i ohrabrujućom, ovaj čovek je kupio mnogo razumevanja za godine koje dolaze. I obezbedio sebi radnice koje mu ovo nikada, ni u jednom vanrednom ili uobičajnom stanju, neće zaboraviti.
Sin moje prijateljice ima 24 godine i radi u hitnoj pomoći. Došao je danas u kancelariju svog pretpostavljenog i rekao: Stavljam se na raspolaganje za bilo koju smenu, ja nemam dece i niko moj ne spada u rizičnu grupu. Radiću, pošaljite kući one koji moraju da idu.
Devojka je na fb grupi gde se samohrana majka žali kako će dobiti otkaz jer nema ko da ostane sa njenim malim detetom napisala da apeluje na svoje prijatelje studente i srednjoškolce koji svakako nemaju obaveza da čuvaju decu ovakvim roditeljima. Njeni majka i otac su očito uradili sjajan posao vaspitavajući je.
Moja prijateljica je direktor na jednoj radio stanici, čula se sa klijentom koji ima restoran i čovek je, kako bi mogao da plaća radnike, odlučio da radi dostavu kako bi ipak mogao da privređuje i u ovoj situaciji i kako ne bi morao da otpušta radnike.
Drugi klijent koji ima reklamu na istoj stanici, a prodaje hemiju, ne želi da pojačava reklamu i, kako joj je rekao, ne može da zaspi jer ne želi da ljudi misle kako koristi ovu situaciju da povećava zaradu “na tuđoj muci”. Radije će ,kaže, poklanjati onima kojima su preko potrebna sredstva za dezinfekciju.
Devojke, dve studenkinje u mojoj zgradi, su jutros kucale starijim sugrađanima kako bi pitale jel treba nekome da se ode na pijacu i obavi kupovina.
Majka u našoj školskoj vajber grupi napisala je da radi od kuće i da je rada da pričuva dete nekome od nas ko mora na posao, a nema kome da ostavi decu na čuvanju, uz rečenicu: “Šta jedu moji, ješće i vaši”.
Naš Novi Sad od jutros izgleda drugačije, kafići su polu-prazni, u tržnim centrima koji (sramotno) ne prekidaju da rade, iako je van pameti da će neko trošiti novac na nove cipele, nema nikoga osim radnika. Prodavci po buticima čekaju obaveštenje o novom radnom vremenu jer Delta i Ušće u Beogradu od sutra rade od 12-20 časova.
Novi Sad se sprema na najgore. Ipak, ljudi su se pokazali već sada. I vredni su da o njima danas pišem.
O neljudima ne bih. Nisu zaslužili. Ali ih vi slobodno pominjite gde god stignete.
Pričajte na svojim profilima o lošem poslodavcu, prijavite one koji su podigli cene da bi zarađivali na globalnoj bolesti, ukažite na penzionere koji neće zbog svoje bezbednosti da ostanu kod kuće.
Sve će ovo proći. Izaćićemo iz ovoga.
Dajte svoj doprinos da to bude tako što ćemo ostati ljudi. Ljudi koji su se našli drugom čoveku.
I čuvajte. Svoje bližnje. Svoje komšije. I svoju dušu. Ona je u ovakvim vremenima, najosetljivija.
Slike iz izbornog štaba SNS otkrivaju gde su „nestale“ maske, rukavice, asepsol
Dodaj komentar