Dana je sa 18 godina otišla da radi na kruzeru: „Najveći bakšiš bio je 3.000 $, prvu platu sam potrošila na cipele“

Sa 18 godina sam počela rad na kruzeru i to kao frizer, a onda sam postala spa-menadžer treningom u Majamiju i nakon toga sam ostala deset godina na brodu. Zahvaljujući zaradi sam tada za 18 meseci uspela da otplatim stan, a plate se inače kreću od 800 dolara do čak 15.000 dolara, priča za Kurir Dana Šćepović (38), Menadžer za regrutaciju i ambasador kompanije „London Wellness academy“.

– Poslednjih deset godina regrutujem za rad na brodu u ime pomenute kompanije za Balkan, a često i za internacionalnu regiju. Moj prvi dan na brodu je izgledao tako što sam najpre išla na trening u London, a zatim na brod. Prvi brod se zvao Carnival Destiny, koji je isplovljavao iz prelepog San Juna, glavnog grada Portorika. Sećam se one tinejdžerke od 18 leta koja stoji na doku i gleda ispred sebe prelepi i ogroman Carnival brod koji mi je delovao nestvarno, ogromno i zastrašujuće. U rukama sam držala pasoš i mali kofer, a u srcu sam nosila želje, ambicije i nade za budućnost – priseća se Šćepovićeva i dodaje:

– Do mene je tada prišla Dily, devojka iz Britanije koja je brzim govorom i akcentom kao sa filmova koje sam gledala kao klinka nešto promrmljala. Sećam se da sam obukla uniformu i za sat vremena sam posle brzinskog ručka bila u svom prelepom spa-centru koji je imao 2.000 kvadrata, sa staklenim zidovima čiji se pogled prostirao na stari grad.

Naša sagovornica kaže i da je oko sebe imala kolege iz više od deset zemalja.

– Svako od njih je za mene imao osmeh i pozdrav što je učinilo da se osećam kao kod kuće, a Dily mi je otada postala i ostala jedna od najboljih prijatelja. Kako su dani prolazili uvidela sam da je život na brodu dinamičan, brz. Puno se radi, još više se putuje, a vremena nikad dosta. Bilo da radite u spa-centru, baru, pozorištu, kuhinji, jedno je sigurno – vredni ste i disciplinovani.

Ona ističe i da je bitno biti efikasan naročito kada brod plovi.

– Ti dani kada smo na moru i kada plovimo ka tim famoznim lukama su dani kada ima najviše posla jer su svi tu, tada su spa-centri aktivni. Masiramo, vežbamo, friziramo… Svako radi termin više i bez gledanja na sat. Naše vreme dolazi kada brod stigne na destinaciju, kada se putnici otisnu na plaže i mesta za slikanje zbog kojih su i krenuli na krstarenje. To vreme koristimo da se javimo svojima kod kuće. Majci koja pita zašto se ne javljaš nedeljama, vreme da pojedeš sarmu u srpskom restoranu u luci, da kupiš original torbu ili sediš u kafeteriji i povežeš se na internet kako bi se video sa nekim preko video-poziva. Takođe, ono na šta možemo da iskoristimo to vreme su divne plaže i nestvarni prizori od jahanja konja u Meksiku, plivanje sa delfinima na Karibima, obilazak gradova Maja u Južnoj Americi…

Najbizarnija situacija

Dana Šćepović kaže i da joj se najbizarnija situacija desila kada je bila na drugom ugovoru na Carnival brodu kada je postala spa-menažer.

– Na brodu postoje grupni kruzeri za sto i više ljudi koji pripadaju jednoj organizaciji. Mi kao menadžeri dobijamo infomacije o istima i vršimo bukinge njihovih tretmana unapred. Taj kruz u trajanju od sedam dana zakazali su preko 300 kaluđerica iz udruženja katolicke crkve Floride. Međutim, nepaznjom isti kruz je bukirala grupa od preko 500 ljudi iz celog sveta hevimetal obožavaoca, koji su doveli čak i svoje bendove – objašnjava Šćepović i dodaje:

– Uvidevši tu činjenicu opatice su počele da organizuju prostese na mestima koncerata i okupljanja ljudi iz Goth grupe. Nosile su napravljene propagandne materijale pozivajući ateiste iz „Goth bratsva“ da prihvate religiju i prskajući ih svetom vodicom. Sve u svemu vrlo kontarditkorna dva sveta na 300 metara zajedničkog pristora. Svedočili smo sukob ubeđenja i mišljenja, čak ni nezainteresovani Gothi nisu ostali ravnodušni na uporne kaluđerice. Čak i jedan naš Indijac iz spa-centra koji je Hindu religije preobratio se u katolicizam insirisan njima, vrlo neobično iskustvo.

Prema njenim rečima, na brodu je prvo radila kao frizer, a u sklopu toga i brijanje, nadogradnja trepavica i dodatni tretmani koje učie na obuci u Londonu i sertifikuju osoblje za to.

– Kada sam postala spa-menadžer glavna inspiracija mi je bila moja tadašnja menadžerka koja me naučila da u ljudima vidim ono najbolje, da nagrađujem najbolje jer samo tako mogu da ih motivišem da budu bolja verzija sebe. Rad sa ljudima je bio i ostao moja strast. Što se tiče zarada one se u proseku kreću od 2.000 do 3.000 dolara. Radi se na procenat i koliko se trudiš toliko zaradiš. Ljudi sa Balkana su jako uspešni jer su vešti u komunikaciji. Treba da budeš dovoljno interesantan da promovišeš i kanališeš sredstva koja gosti troše. Balkanci imaju imaju talenat za prodornost, upornost i pre svega druželjubivost, sve je to u radu sa klijentima bitno čak i presudno – naglašava Šćepovićeva i ističe da je bakšiš izuzetan.

– Uglavnom radite sa Amerikancima, poznatim po dobrom bakšišu, kao izraz zadovoljstva uslugom dobićete odličan bakšiš. Moj naveći bakšiš u karijeri je bio od bračnog para poznatih režisera koji su bili moji gosti za beljenje zuba. Tada nisam znala o kome je reč jer ne nose brendirane tašne i satove već hodaju u japankama i majicama po brodu. Bas ti su jako imućni gosti. Tretirala sam ih sa puno poštovanja, bila ljubazna. Kupili su preperate, ali nije bilo bakšiša… Pomsilia sam: „Pa, dobro nema veze“… Međutim, popodne je ostavljena koverta za mene, kada sam otvorila videla sam keš bakšiš od čak 3.000 dolara. I danas mi vrati osmeh na lice to sećanje, moj najveći bakšiš ikada.

Sagovornica Kurira kaže i da je prvu zaradu potrošila na cipele.

– Jednom sam ih obula, a torbu koju sam kupila bila je nenosiva, ali to je ta prva zarada kada kupuješ sve ono što si oduvek želeo, a zapravo ti nikada nije trebalo, već samo zato što je sinonim za luksuz.

„Brodska porodica“

Šćepovićeva kaže i da je na brodu imala pregršt lepih događaja, da je upoznala mnogo ljudi i da joj je ostalo more uspomena.

– Osećam nostalgiju kada se stim drugarica iz Australije ili Južne Amerike, zabava gde slušamo balkansku muziku, a niko osim mene ne zna nijednu reč, ali plešu. Prvi put kada sam probala indijski kari, a možda i poslednji. U sećanju nosim mnoga divna lica sa svojim svojim i potrebama koje su ih naterale na to čudo zvano brod koje je spojilo sve nas iz celog sveta u jedan miks koji se naziva porodicom. To zaista i jesmo, brodska porodica, sve kada nisi imao ništa… – priseća se naša sagovornica i dodaje:

– U najlepšem sećanju su mi ostala putovanja kada sam kročila na tlo Australije ili Grenland jer znaš da niko tvoj tu nikada nije kročio pa mama šeruje moju fotografiju na društvene mreže sva ponosna na moja putovanja. Lepota kruzera se rečima ne može opisati. To beskrajno iskustvo, ljudi, mesta, hrana, događaji. To mora da se doživi i da se inhalira kroz sopstvene hedonističke pore. Nijedno svoje dobro, ali ni loše iskustvo ne bih dala jer smatram da me ono formiralo u ono čime se danas ponosim.

Naglašava i da je na kruzerima bilo putnika iz celog sveta.

– Amerika, Azija, Australija, Rusija… Spoj raznih kultura, religija, boja kože, raznih navika… Naučiš da se klanjaš pozdravom sa Balija, da kaže „dobar dan“ na kineskom, jedeš vegimite kao Australijanac i da pričaš pomalo američki engleski. Jednom rečju postaješ građanin sveta. Neprocenjivo.

Najbizarnija situacija

Kaluđerice i obožavaoci hevimetal muzike na istom kruzeru

Dana Šćepović kaže i da joj se najbizarnija situacija desila kada je bila na drugom ugovoru na Carnival brodu kada je postala spa-menažer.

– Na brodu postoje grupni kruzeri za sto i više ljudi koji pripadaju jednoj organizaciji. Mi kao menadžeri dobijamo infomacije o istima i vršimo bukinge njihovih tretmana unapred. Taj kruz u trajanju od sedam dana zakazali su preko 300 kaluđerica iz udruženja katolicke crkve Floride. Međutim, nepaznjom isti kruz je bukirala grupa od preko 500 ljudi iz celog sveta hevimetal obožavaoca, koji su doveli čak i svoje bendove – objašnjava Šćepović i dodaje:

– Uvidevši tu činjenicu opatice su počele da organizuju prostese na mestima koncerata i okupljanja ljudi iz Goth grupe. Nosile su napravljene propagandne materijale pozivajući ateiste iz „Goth bratsva“ da prihvate religiju i prskajući ih svetom vodicom. Sve u svemu vrlo kontarditkorna dva sveta na 300 metara zajedničkog pristora. Svedočili smo sukob ubeđenja i mišljenja, čak ni nezainteresovani Gothi nisu ostali ravnodušni na uporne kaluđerice. Čak i jedan naš Indijac iz spa-centra koji je Hindu religije preobratio se u katolicizam insirisan njima, vrlo neobično iskustvo.