Prethodne nedelje javnost je pomno pratila slučaj smrti ugledne doktorke iz Beograda. Mediji su to označili kao samoubistvo, ali sumnja velikog dela javnosti držala je temu aktuelnom.
Zašto javnost sumnja?
Ponajviše zbog informacija o detaljima smrti.
Prvo smo saznali da je doktorka pronađena u svom stanu sa višetrukim ubodnim ranama na stomaku i grudima. Kasnije su svi mediji počeli da objavljuju istu informaciju – dva uboda u srce.
Sumnjivo jeste, ali sumnjom se nije niko bavio, osim čitalaca, a sada su i oni odustali.
Slučaj koji prkosi statistici
Kontaktirali smo forenzičara Nenada Šipku, koji vodi Centar za forenzička ispitivanja u Novom Sadu i tražili odgovore na pitanja da li u ovom slučaju ima mesta za sumnju i da li je moguće da se neko ubije tako što će se više puta ubosti u vitalne delove tela.
On je rekao kako bi bilo krajnje neozbiljno komentarisati slučaj, bez prethodnog uvida u zvaničnu dokumentaciju – policijski zapisnik, obdukcija, fotografije. Na naše insistiranje izneo je zapažanja iz dosadašnjeg iskustva i znanja.
– Kada imate leš sa nekoliko ubodnih rana, teško je reći da li je to osoba sama uradila. Pod pretpostavkom da su rane smrtonosne, teško da je mogla sebi zadati nekoliko uboda – rekao je Šipka za Luftiku dodavši da bi slučaj doktorke iz Beograda, ukoliko je zaista reč o samoubistvu, bio retkost.
– Žene, po statistici, samoubistvo izvršavaju tako da sačuvaju izgled svog tela nakon smrti. Najuobičajnije sredstvo kod njih je otrov. Ako uzmemo u obzir da je reč o ženi koja se profesionalno bavila lepotom i fizičkim izgledom i da je bila jedna od najuspešnijih u svom poslu… To je onda zaista retkost – rekao je Šipka za naš portal.
Medijsko žigosanje: Dotorka je samoubica. Navodno.
Reč “navodno” je ovde ključna.
Poznata doktorka je prema nezvaničnim navodima izvršila samoubistvo.
To je ključna rečenica. Tako je sve počelo, a po svemu sudeći tako će se i završiti. Jer nezvanični navodi nisu postali zvanični. Niti smo saznali bilo šta detaljnije u vezi sa smrću ugledne doktorke iz Beograda.
Ima li istrage? Šta kaže izveštaj obdukcije? Ima li policije, da se javi? Tužilaštva?
Sahranjena je u petak.
Kako smo od navodno došli do – to je to, nećemo više pisati i izveštavati?
Senzaciji je valjda, došao kraj.
Ali, šta ćemo sa večnim žigom samoubice? Odakle vam pravo da nekoga označavate na ovaj način, perfidno i gotovo neprimetno koristeći prefiks navodno?
Pitanje se odnosi na novinare i one koji su se bavili ovom temom u senzacionalističkim i vlasti bliskim glasilima. Tek da napravimo distinkciju, jer jasno je valjda, da ovi drugi nisu novinari i novine.
Uprkos bezbrojnim komentarima “Nešto je tu sumnjivo” i “Kako bre dva puta da se ubodeš u srce”, novinari su i dalje odbijali da urade svoj posao.
Ako si od nečega napravio vest dana, a zatim i temu nedelje, tvoj je zadatak da se kritički postaviš prema temi, oslušneš javnost i nastaviš u pravcu koji ti šapuće većina, a u ovom slučaju i zdrav razum. Nikakvo “navodno” ne sme da bude opravdanje za objavu još jednog teksta u kom ćeš nekoga nazvati samoubicom.
Umesto toga, domaći mediji su nastavili da objavljuju senzacionalističke naslove u kojima su kao povod za čin samoubistva i valjda nekakvo logično opravdanje ponudili, pazite sad – status iz aprila meseca, posvećen borbi sa panikom od korone.
Ne treba govoriti da je taj doktorkin status bio krajnje pozitivan.
Gnusno manipulisanje i poturanje nekakvog objašnjenja za kojim je javnost silno “čeznula”.
Dalje su se ređali isprazni članci, ponavljani pasusi, sa tek po kojom insinuacijom na uzrok samoubistva.
Do kraja, nemamo ništa, osim informacije da se ona ubila, navodno
Nije bilo oproštajne poruke, pisma.
Ostali smo bez objašnjenja.
Bez najave istrage.
Ona se ubila. Navodno. Iako sumnjamo u to.
Neka ovaj tekst stoji kao savest svima koji su, kao po naredbi, žigosali pokojnicu kao samoubicu, pozivajući se na jedan jedini dokaz – navodno.
Greh bez oproštaja. Zamislite se.
Mediji od smrti i raka prave senzaciju, a mi zbunjeni i preplašeni
Da smo se davno zamislili i nad drugim slucajevima ne bi drustvo celokupno doslo do ovoga.
Setite se slucaja Ive Bodrozic, okarakterisane kao prostitutka i samoubica, Mitroviceve ljubavnice, pronadjena u hotelu Hayat navodno (opet ta rec) ubrizgala sama sebi smetonosnu dozu anestezije. Znate li sta je u tom slucaju radila policija? Sta tuzilastvo? Jeli iko osumljicen? Osudjen? Ne znate! Tako uvek zavrse svi slucajevi koji su nekome trn u oku… mrtvi neka pocivaju u miru, nazalost i retki koji se zamisle nad njima ih brzo zaboravljaju.
Ne razumem zasto Vi onda niste sproveli istrazivacko novinarstvo?
Nista novo nam niste rekli osim sto ste osuduli Vase kolege ili „kolege“ jer nisu uradili svoj posao do kraja. Ne cini Vas to mnogo boljim od njih onda.
Verovatno joj je muz neka faca kad se nije posumnjalo u njega. Pre svega sin nije bio u stanu, to je susetka potvrdila a muz laze. Bio je u zgradi i pre nego sto je provalio vrata kupatila pozvao ga je da bude svedok. Mogao ju je ubiti, zakljucati vrata, i onda provaljivati pred sinom. Lako je mogao kljuc da stavi iznutra a da sin u soku i ne primeti. Samo muzevi koji priznaju da su ubili zene odgovaraju, a oni koji negiraju, nikad nisu bili osumnjiceni. Tako je istraziteljima lakse, ne moraju mnogo da se trude.