Čuvanje dece u Srbiji plaća se i do 90.000 dinara mesečno

Na pitanja kako nam neko garantuje sigurnost deteta, kakve obaveze spadaju u posao dadilje, kao i koliko to zapravo košta odgovaraju nam dve osnivačice agencija za bebisiterke.

Potražnja za dadiljama skočila je naglo nakon što je počela pandemija sa koronavirusom i u agencijama je teško pronaći dovoljno ljudi koji će da rade kako bi ispunili potrebe roditelja koji zovu.

– Roditelji su počeli da povlače decu iz vrtića i, iz našeg iskustva i prema klijentima naše agencije, sve češće se odlučuju da ne upisuju decu u jaslice, nego žele da pronađu dadilju koja bi vreme provodila sa njima do neke treće, četvrte godine, dok su oni na poslu. Iskustvo im je često tako da dece dva dana idu, pa tri dana ne idu, jer još uvek nemaju izgrađen dobar imunitet i mnogo često su bolesna, što povlači odsustvovanje roditelja na poslu – kaže Tea Ilić iz agencije za zapošljavanje dadilja.

Tea je istakla da je za malo stariju decu ključan i taj promenljiv raspored u školi, jer se malo ide, malo ne ide, malo onlajn, malo se ide normalno, što su sve promene koje roditelji sa svojim poslovnim obavezama ne mogu da isprate i potrebna im je dodatna pomoć.

Ko radi i koliko to košta?

Ovaj posao uglavnom rade žene, a usluge su povremene, tada se radi na sat ili po potrebi, a satnica je u ovoj agenciji 400 dinara, međutim cena se razlikuje od agencije do agencije i nekada je i 500, 600 dinara. Te poslove većinom rade devojke i žene koje imaju već neki drugi posao ili studiraju, a ovo im je način da dodatno zarade. S druge strane postoji i opcija punog radnog vremena.

– Kada nam se jave za posao bebisiterke mi radimo sistem provere, odnosno intervju, pa trening, zatim psihološki test i sudsku proveru, kao i proveru referenci. Važno je prethodno iskustvo, bilo da je u čuvanju dece, bilo da je neko radio u igraonicama, na dečijim kampovima ili vrtićima. Kada su to devojke koje studiraju, nekad su one preko fakulteta imale prakse ili neke od njih studiraju za medicinsku sestru, vaspitača ili pedijatrijsku sestru, a rade sa nama, mnogo su nam značajne, jer umeju da rade sa malim bebama – kaže Tea.

Važno je da to budu ljudi od poverenja, te da budu diskretni i poštuju privatnost porodice u kojoj rade.

– Pažljivo odabrane dadilje su dadilje iza kojih stoji vešta procena i to su osobe sa izuzetnim referencama i specifičnim veštinama koje se prilagođavaju porodičnim zahtevima i obrnuto. Generalno, dadiljina mesečna plata za osam sati, pet dana nedeljno (od ponedeljka do petka) u zavisnosti od zahteva roditelja i njenog iskustva se kreće između 55.000 – 90.000 za jedno dete – ističe Jelena Davidović osnivačica druge agencije za bebisiterke.

Njihov tim čine pretežno žene starosti od 23-60 godina i trenutno imaju 70 profesionalnih dadilja koje poseduju višegodišnje iskustvo u oblasti čuvanja i nege dece. Među njima su učiteljice, vaspitačice, pedijatrijske, ginekološko – akušerske i patronažne sestre, kao i psihološkinje psihijatrice, defektološkinje, i doktorke pedijatrije i opšte prakse.

Njihov stručan kadar čine i profesorke srpskog, engleskog, francuskog, nemačkog, ruskog, italijanskog, i poljskog jezika, te se na osnovu raznolikosti usluga koje pružaju takođe formiraju cene za čuvanje dece. U zavisnosti od potreba, cena se kreće od 500 dinara po satu do 1.100 dinara.

Nekada roditelji greše

Dešava se da roditelji misle da su zaposlili dadilju koja je usput i kuvarica, čistačica ili tutorka – što nije slučaj, naravno, ukoliko ne postoji drugačiji dogovor. Sve od navedenog, posebno zajedno, se mnogo više naplaćuje, tako da je važno da i roditelji zajedno sa agencijom na početku ustanove šta im tačno treba, a šta agencija može da im pruži.

– Ono što je čest razlog što se nama žene i devojke uopšte javljaju da preko agencije pronađu posao. Često su bile zloupotrebljavane kada su radile direktno sa porodicama i onda im je agencija neka vrsta zaštite i imaju kome da obrate ako roditelji ne poštuju dogovor vezan za zaduženja bebisiterke – ističe Tea.

Što sa druge strane predstavlja vid zaštite i za roditelje. Devojke zajedno sa osobama iz agencije dolaze na to prvo upoznavanje i intervju.

Odgovornosti dadilje se razlikuju od agencije do agencije, te u nekim uključuju brigu, negu, edukaciju i aktivnosti sa detetom, a u Jeleninoj agenciji potpisuje se i ugovor.

Dadilja može hrani dete nakon pripreme obroka, odlaže sudove u mašinu za sudove ili opere sudove, obavlja peglanje dečijih stvari, odlazi u park, na igralište, u prirodu, izveštava porodicu o stanju deteta, organizuje aktivnosti sa detetom, brine o higijeni i u stvari obavlja sve radnje koje prethodno dogovori sa roditeljima.

– Negde roditelji zahtevaju da dadilja brine o porodičnom domu i da priprema oborke. To je svakako izvodljivo, ali utiče i na cenu – naglašava Jelena.

Iskustva

Sa nama je podelila svoje iskustvo i jedna bebisiterka koja je do skoro radila samo na sat, a sada je odlučila da radi puno radno vreme. Ona ističe da je zaista uvek imala sreće sa porodicama sa kojima je povezivala agencija. Nekada je bio slučaj i da je majka kod kuće, a da joj jednostavno treba pomoć, kao kada su na primer blizanci u pitanju.

– U agenciji u kojoj sam ja, uglavnom su se mlađe devojke prijavljivale. Kasnije se radi grupni intervju tokom kog se radi i psihološki test, i stavljaju nas u neke grupne situacije kako bi se stekla slika o tome ko smo mi koji smo se prijavili. Oni koji imaju puno iskustva, naravno, imaju prednost. Usluge su različite, da li radimo ful-tajm ili part-tajm, postoji i to neko noćno čuvanje… Sve zavisi od potreba roditelja, ali i koliko bebisiterke mogu da rade, te stvarno postoji milion opcija – kaže B.S. za Zadovoljnu.

Inače je uvek radila preko preporuke, ali ovako ima sigurnost da će posla uvek biti.

Kod njene mlađe ‘koleginice’ nažalost, situacija je bila drugačija.

– Uvek sam radila na preporuku, dok me jedna porodica nije zavrnula za novac. To su čak porodični prijatelji s kojima sam unapred dogovorila da će mi na kraju meseca dati novac, a da u toku meseca beležimo koliko sam sati radila. Satnica je čak bila prijateljska i iznosila je 300 dinara. Ne samo da su me optužili da sam beležila više sati, nego su me na kraju meseca isplatili sa 100 evra (a trebalo je minimum 350) – a brinula sam o dva deteta i keva mi je ostavljala spisak obaveza, sve kao za bebu, a pored toga ‘kad sam već u prodavnici mogu da kupim to i to’, tako da sam bila sluškinja, bukvalno. Od tada radim preko agencija i iskreno, možda je skuplje za roditelje, ali je za obe strane mnogo sigurnije – ističe Ž.S.

Izvor: Zadovoljna