Crnogorski ugostitelj koji isteruje posetioce plaže sa „izlazi iz vode i miči se“ je simbol turističkih neprilika

Balkan je deo planete zemlje koji kao i svi ostali delovi ima svoje osobenosti, karakteristike i kulturološke specifičnosti koje se u takvom obliku ne mogu sresti nigde na svetu. Često je Balkan u Zapadnim medijima prikazivan kao Bliski istok Evrope, a Balkanci kao ljudožderi koji su civilizaciju provalili tek pronalaskom interneta.

Crna Gora je po prirodnim lepotama jedan od bisera ovog dela sveta. Priroda koja osvaja, koja dominira i uliva strahopoštovanje. Usred te britke surovosti prirode, kosmos je ovoj maloj državi podario i najpitomije more. More koje znači spas za narod koji ovde živi, more kao izvor života.

Kad pomenuh internet, zahvaljujući ovom izumu u prilici smo da naučimo sve o svemu, da se samostalno obrazujemo, ali i dodatno zabandoglavimo. Internet je fantastičan izum, ali kao i svaki pronalazak obično bude zloupotrebljen kvarnom ljudskom prirodom.

Zahvaljujući internetu u prilici smo da često posvedočimo o raznoraznim neverovatnim stvarima, plemenitim i morbidnim, ali i često internet možemo iskoristiti kao ogledalo našeg mentaliteta. Ne samo naroda Crne Gore, nego svih naših naroda i narodnosti, majku im božju, kako je govorio samoprozvani maršal.

Snimak nastao pre nekoliko godina na crnogorskom primorju oslikava kako to izgleda kada divlja zver siđe iz crnogorskog krša da, onako polupripitomljen, upozorava turiste da je na tom delu plaže zabranjeno kupanje.

Način komunikacije, taj „dinarsko-rudarski“ dijalekt, zaista para uši iole kultivisanom stvoru. Činjenica je da većina pasa lutalica zna za više manira od ovog ljudskog mutanta. Često sam i lično naletao na ovakve „ugostitelje“, te mi je u jednom trenutku preselo da svoj novac ostavljam ljudima koji za taj iznos pružaju maltretiranje, a ne makar i nužnu uslugu.

Istina je da Srbija nema more, a i da ima, sam Bog zna kako bi ta obala izgledala kada bi je uređivali ljudi poput Vučića, Malog i naravno neponovljivog Gorana Vesića. Umesto ovog nevaspitanog obezbeđenja, sa plaže bi nas sigurno sklanjale navijačke hijene koje su se u Srbiji nakotile do zabranjavajućih razmera.

Ovo „miči to“, zamenio bi bokser u glavu, a izlazi iz vode, vrlo je moguće, bi se podrazumevalo neverbalnom komunikacijom i pantomimom sa uperenom utokom u predelu trećeg čeonog oka. A sve zato što niste poslušali „dobronameran savet“ pristojnog ugostitelja. Kad bi naučio da kaže jedno prosto „molim Vas“, ovaj primat bi evoluirao dovoljno blizu čoveka.

Crnogorci su nadaleko poznati po svom antitalentu za gostoljubivost, ali to je valjda breme i zadatak za budućnost narodu koji je dobio takva prirodna bogatstva. Mora se iskoristiti i čuvati takva lepota, praviti brend i graditi imidž uslužne nacije koja lepo zaradi, ali još lepše i usluži.

Ti lončići su malo pobrkani, pa se želi lepo zaraditi, a uslužiti samo ako nema ko drugi. Kada je reč o ovakvim primercima koji decenijama uništavaju turistički potencijal svoje zemlje sa ovim „miči!“, o njima ne treba trošiti previše reči. Taj očigledni otisak lopate na potiljku ostavlja posledice na racio, te se poput neke smese mesa, govana i kostiju kreće po naredbi svog gazde iz debelog ’lada i agresivno botuje.

Čudo smo mi Balkanci, neobrađeni buzdovani, a toliko nam je Bog dao. Dao sve, ali pamet uzeo i onemogućio nas da sve napravimo potaman kako bi bilo dovoljno za sve. Elitni turizam, elitna prositucija i elitno robovlasništvo sa sve segregacijom. Tu smo negde, u ovom trouglu.