Pandemija virusa korona dovela je do pojave sve većeg broja cinkaroša. Za Francuze oni su „mouchards“. U Španiji su poznati kao „chivatos“. Nemci ih nazivaju „Spitzel“.
Svaka zemlja ima bar nekoliko slengova za cinkaroše – ljude koji vlastima prijavljuju druge ljude iz svoje okoline.
A u evropskim zemljama u kojima vladaju vanredne mere i ograničenje kretanja zbog pandemije korona virusa, čini se da mnoštvo onih koji žele da budu „nadzirači“ oseća da je njihov trenutak napokon došao, pa provode dosta vremena špijunirajući svoje komšije i prijavljuju ih vlastima ako slučajno izađu na ulicu kada to ne bi trebalo da rade.
Otkako su 23. marta na Velikoj Britaniji stupile na snagu mere zaključavanja, policijske stanice su bile preplavljene pozivima ljudi koji se vire iza zavesa i paze na svaki korak svojih komšija.
Lavina pritužbi zbog toga što je neko dva puta išao na džogiranje ili u prodavnicu, bila je takva da se policijski komesar regiona Doline Temze Entoni Stensfild osetio primoranim da ode na BBC i pozove građane da prestanu da cinkare jedni druge, piše „Politico“.
Stensfild je rekao da bi ljudi trebalo da zovu policajce samo u „ekstremnim okolnostima“ i umesto toga da se odluče da izlože prekršitelja pravila „najstrašnijoj britanskoj kazni“: uljudnom negodovanju.
U drugim zemljama, međutim, vlasti su imale želju da iskoriste ove instinkte svojih građana.
Prošle nedelje je u Rimu gradonačelnica Virđinija Rađi saopštila da ljudi mogu preko sajta gradske vlade da prijave one koji krše nacionalnu meru ostajanja kod kuće.
Opozicioni političari optužili su gradonačelnicu da koristi alate policijske države da primenjuje stroga pravila, a na društvenim mrežama građani su rekli da ih je sistem podsetio na fašistički period u toj zemlji, kada su Italijani bili pozivani da izveštavaju o političkim disidentima i Jevrejima.
Govoreći na televizijskom kanalu „Rai 3″, Rađi – članica Pet zvezdica – odbacila je kritike i opravdala stvaranje sajta, rekavši da je to način da se centralizuju na „hiljade žalbi“ i preduzmu koraci protiv onih koji „na primer, nastavljaju da se šetaju zatvorenim parkovima“.
Do sada su za preko 110.000 Italijana izdate novčane kazne zbog kršenja mera.
Međutim, često cinkaroši u Španiji, na primer, zovu policiju ne samo zbog onoga što vide kao kršenje pravila, već i kako bi oni postali mete napada, ponekad i fizičkih.
U stambenom kompleksu u Ovijedu, na severu Španije, prošle nedelje postavljen je znak kojim se prozivaju komšije koje ne izlaze da aplaudiraju zdravstvenim radnicima, kao što mnogi rade uveče.
Autor znaka sugerisao je da ostali stanovnici treba pokažu svoje nezadovoljstvo tim komšijama pozivajući policajce svaki put kada ovi izađu na „20-minutne šetnje sa svojim psom.“
U Madridu su zaposleni u supermarketu i medicinsko osoblje bili greškom zamenjeni za ljude koji krše mere, pa su ih ljudi gađali jajima i smećem.
Što je još više zabrinjavajuće, brojni viralni video snimci prikazuju Špance kako „navijaju“ nečemu što izgleda kao policijska brutalnost nad ljudima uhvaćenim u kršenju normi: Na jednom snimku žena čestita policajacu koji je šamarao jednog mladića.
Aquí de nuevo la @policia dándole un guantazo a un chico que no se está resistiendo. Lo peor es que la mujer que graba los aplaude. La banalidad del mal. Aunque el tipo haya hecho mal saliendo de casa, la policía no tiene carta blanca para abusar de nadie. pic.twitter.com/dqzwFtJuTz
— Miquel Ramos (@Miquel_R) March 22, 2020
Sociolog Patrik Bergeman, autor knjige „Sudi svom komšiji“, rekao je da ovakvo prijavljivanje i polu-autoritarno ponašanje često nastupaju u kriznim vremenima.
– Prijavljivanja zasnovana na strahu motivisana su percipiranom pretnjom protiv pojedinačne ili zajedničke sigurnosti. Tradicionalno su bili usmereni protiv grupe – stranaca, imigranata – ali u ovom slučaju ljudi se plaše virusa, tako da je manje jasno protiv koga – rekao je on.
Bergeman, docent odeljenja za organizacije i strategiju na Univerzitetu u Čikagu, rekao i da mnogi u ovakvim situacijama pokušavaju da se osvete nekome sa kim su u sukobu pa zato protiv svojih rivala upućuju lažne optužbe.
– U nacističkoj Nemačkoj, oko 42 odsto prijava je bilo lažno. Vlasti su debatovale da li da izmene taj sistem prijava, ali su odlučili da ga zadrže jer im je pomogao da ljude drže pod kontrolom – rekao je on.
Žan-Mark Berlier, koji je istraživao prijave u Francuskoj u periodu nemačke okupacije, rekao je da situacije u kojima se „podstiče potkazivanje“ ume da „izvuče ono najgore iz ljudi“.
– Ono što može da izgleda kao civilizovani gest… na kraju može da bude nemoralan – rekao je on.
Dodaj komentar