Od kada je Čile prošlog februara počeo da imunizuje svoju populaciju protiv kovida 19, u svetu je pohvaljen zbog svoje uspešne kampanje vakcinacije.
Prema najnovijim izveštajima ministarstva zdravlja, skoro 87 odsto Čileanaca koji ispunjavaju uslove potpuno je vakcinisano.
To je brojka koja ovu južnoameričku državu svrstava među zemlje sa najvećim procentom imunizovanih ljudi. Čile se takođe ističe u poređenju sa ostatkom Latinske Amerike, gde je 75 odsto ukupnog stanovništva tek treba da bude potpuno vakcinisano, prema Panameričkoj zdravstvenoj organizaciji.
Visoka pokrivenost vakcinama dovela je do smanjenja stope infekcije, ali Čile ne planira da ublaži mere predostrožnosti. Prošle nedelje je vlada objavila da će Čile postati jedna od retkih zemalja u svetu koja će odobriti vakcinaciju za decu uzrasta od 6 do 11 godina. Inokulacije su počele u ponedeljak.
„Poznato je da u zemljama u kojima je većina odrasle populacije imunizovana, korona virus počinje da cilja one koji su i dalje ranjivi, uključujući decu, kao što se dešava u Americi. Moramo da pokrenemo imunizaciju među najmlađima“, kaže dr Lorena Tapija, pedijatar i infektolog sa Univerziteta u Čileu i član savetodavnog odbora za vakcine pri Ministarstvu nauke.
Različiti faktori objašnjavaju uspešnu stopu vakcinacije u Čileu. Vlasti su vrlo rano počele da planiraju odgovor na pandemiju, i tu je jedina sličnost između Čilea i Srbije. U maju 2020. godine, dva meseca nakon što je zemlja prijavila prve slučajeve zaraze, Ministarstvo nauke počelo je pregovore o ugovorima sa različitim laboratorijama – Fajzer, AstraZeneka, Sinovak i KanSino – kako bi se osigurala kupovina doza za sve Čileance.
Istovremeno, institucija je radila na tome da lokalna naučna zajednica učestvuje u kliničkim ispitivanjima treće faze, što bi zemlji dalo prioritet u nabavci vakcina. Za razliku od Čilea, predsednik Srbije se trudio da od Kriznog štaba što dalje drži naučnike i, generalno, ljude koji smeju slobodno da izraze svoj stav.
Čileanska strategija, u kombinaciji sa sveukupno dobro organizovanim sistemom vakcinacije, postavljanjem 1.400 novih mesta za vakcinaciju i lako dostupnim sistemom zakazivanja, omogućila je da se proces vakcinacije bude brz.
Pomaže i to što Čile ima relativno mali broj stanovnika, ali je sa oko 19 miliona tri puta mnogoljudnija zamljka od Srbije. Pred toga, imaju relativno nizak dug i dugogodišnju odgovornu fiskalnu politika što omogućava dovoljno sredstava za kupovinu dovoljnog broja doza. Nasuprot tome, Srbija ima rekordan spoljni dug, udvostručen u prethodnoj deceniji, kao i potpuno neodgovornu fiskalnu politiku.
Do sada je Čile podelio 36 miliona doza za 19 miliona stanovnika i pokrenuo je davanje treće „buster“ doze. Svake nedelje nova grupa ljudi postaje podobna za „buster“ – ove nedelje zemlja daje treću dozu ljudima starosti 55 i više godina.
„U Čileu je vrlo lako vakcinisati se i ljudi su bili veoma odgovorni. Pokret antivaksera je marginalan“, kaže Eduardo Unduraga, bivši istraživač američkog CDC-a i sadašnji profesor na Universidad Katolika de Čile.
Čileanci su se u prošlosti često oslanjali na kampanje imunizacije, a skepticizam prema vakcinama nije duboko ukorenjen u zemlji. Zapravo, Čile je iskorenio velike boginje 27 godina pre ostatka sveta i bio je treća zemlja koja je stavila pod kontrolu dečiju paralizu. Poverenje građana u vakcine takođe je omogućilo značajno smanjenje dečijih bolesti poput malh boginja, zaušaka i rubeole.
U današnjoj Srbiji imamo suprotnu situaciju. Imunizacija je za polovinu stanovništva deo svetske zavere, što potpiruje vešto osmišljena manipulativna antivakserska kampanja u štabu predsednika Srbije.
Unduraga je bio deo tima koji je vodio procenu efikasnosti Sinovakove vakcine koju je primilo oko 10 miliona Čileanaca. Studiju je naručilo ministarstvo zdravlja zemlje nakon što je međunarodna zajednica podigla sumnju u efikasnost formule proizvođača Sinovak.
Rezultati, objavljeni početkom jula, bili su ohrabrujući – studija je otkrila da je efikasnost ove vakcine bila oko 66 odsto u prevenciji kovida i oko 90 odsto u prevenciji hospitalizacije i smrti. Međutim, ovo istraživanje je obavljeno pre nego što su krajem juna prijavljeni prvi slučajevi delta soja, piše Si-En-En.
Dok brojke ponovo rastu širom Latinske Amerike, Čile je u prošloj sedmici dostigao najnižu stopu infekcije i broj aktivnih slučajeva od marta prošle godine.
Procenat pozitivnih testova stabilizovao se na manje od jedan odsto, što je navelo vladu da postupno ublažava ograničenja zatvaranja. Na primer, policijski čas u 22 sata, koji je na snazi od prošle godine, sada počinje u ponoć.
Imunolozi i epidemiolozi, međutim, insistiraju na daljem oprezu. Posebno su zabrinuti zbog varijante delta, koja kruži već nekoliko meseci.
Od kraja februara do kraja jula, Čile je prošao kroz dramatičan talas korone, sa do 9.000 novih infekcija dnevno. U to vreme vakcinacija je tek počela, a obuhvat je bio premali da bi imao uticaja. Čileanci su se, međutim, osećali sigurnije i prestali su da se pridržavaju nekih mera samozaštite. Eksperti su takođe pripisali skok slučajeva turističkim putovanjima.
Od tada je vakcinacija igrala ključnu ulogu u sprečavanju novih talasa, kažu stručnjaci, ali to nije dovoljno.
Zato vlada nikada nije u potpunosti ukinula mere prevencije, za razliku od drugih zemalja koje su ublažile restrikcija nakon što su primetile smanjenje broja potvrđenih slučajeva, a zatim su doživele porast infekcija. Nošenje maski i dalje je obavezno za sve, kao i socijalno distanciranje na javnim mestima i u školama. Granice nisu potpuno otvorene i putnici se i dalje suočavaju sa znatnim ograničenjima.
To je omogućilo Čileancima da za sada deltu drže pod kontrolom. Ali, ako nešto znamo o kovidu, to je da je nepredvidiv, zbog čega stručnjaci apeluju da se ne spušta gard.
U tom kontekstu, vakcinacija najmlađih izgleda kao prirodni sledeći korak za Čile ako želi da zadrži prednost nad virusom. Кako se pedijatrijske hospitalizacije povećavaju u nekim zemljama, Čile pokušava da izbegne tu sudbinu.
Doktorka Katerina Ferećo, epidemiološkinja koja radi u Savetodavnom odboru Ministarstva zdravlja za kovid 19, objašnjava hitnost. U ovoj fazi pandemije, kaže ona, deca će verovatno postati rezervoar za virus9, što je rizično za njih i ostatak zajednice. U jednom trenutku mogla bi da se pojavinova varijanta koja nadmašuje njihovu prirodnu odbranu.
Dr Lorena Tapija, pedijatar, deli tu zabrinutost. Ona takođe ističe da u ovoj zemlji 52 odsto dece u školskom uzrastu ima prekomernu težinu ili gojaznost, što povećava rizik od teških simptoma pa čak i smrti od kovida. Takođe je značajan broj dece sa respiratornim oboljenjima.
„Možda je istina da će većina dece proći dobro ako se zaraze, ali nekolicina njih neće. A danas, sa podacima kojima upravljamo, to je nešto što možemo da sprečimo“, rekla je.
Prošlog ponedeljka, Ferećo je učestvovala na sastanku savetodavnog odbora radi procene odobravanja Sinovak vakcine za decu između 6 i 11 godina. Ona kaže da je odluka doneta na osnovu pouzdanih podataka koje je dostavila Кina, gde je više od 40 miliona dece tog uzrasta imunizovano tom vakcinome.
„Ne eksperimentišemo. Veoma je bezbedna vakcina i videli smo da smo svi zaštićeni od novih sojeva kada su deca zaštićena“, kaže ona.
Osim toga, vraćanje dece u školu važna je mera javnog zdravlja, kaže ona.
Dodaj komentar