Čestitam Srbijo, red je da svi vide kako ministar Vesić betonira i lobotomira

Srbija je konačno dobila novu Vladu, a nova, stara, premijerka Ana Brnabić je ranije najavila da je reč o „Vladi za krizna vremena“.

Kadar za krizna vremena čini ’creme de la creme’ domaćih stručnjaka. Bilo je tu ponovo neverovatnih rotacija, ali i ’bacanja pod led’.

Iznenađenje je da nema Zorane Mihajlović među ministarkama, a vest je i da među gospodom ministrima nema ni Nebojše Stefanovića, kao i da je samoproklamovani „magarac“ Martinović konačno izašao iz parlamenta kako bi zadužio ministarsku kancelariju u Nemanjinoj 11.

U samom vrhu skandaloznih rešenja je rotacija Vulin-Gašić. Vulin je dobio neverovatnu odgovornost na mestu prvog čoveka BIA, dok Bratislav Gašić ima tu čast da zasedne na mesto ministra unutrašnjih poslova.

Ipak, pobednik među svim novim ministrima je Goran Vesić, tiktoker, neuspeli influenser i nekadašnji zamenik gradonačelnika Beograda, koji postaje ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Čovek koji je gotovo deset godina betonirao, popločavao, kaldrmisao sve što mu zaliči na zeleniš i što kojim slučajem Beograđanima može pružiti izvor kiseonika. Pamtiće Beograđani njegov lik i delo i način na koji je glumio gradonačelnika sa pozicije zamenika.

Dok građani prestonice, a naročito Bežanije, sada „uživaju“ u oholosti Aleksandra Šapića, ostatak Srbije sada će imati čast i zadovoljstvo da upozna menadžerske sposobnosti Gorana Vesića i njegovu ljubav prema betonu. To njegovo mađioničarsko umeće pravljenja mrtve od žive prirode.

Beograđani znaju da gde Vesić prođe tu trava ne raste, a sada će to uvideti i Šumadija, Srem, Toplica, Banat, Bačka i ostali predeli koji samo čekaju zalivanje betonom.

Predivni srpski vrhovi čeznu za betonom, kranovima i tržnim centrima sa podzemnim garažama. Sve to treba izravnati, dobro izbušiti, minirati i na kraju zaliti.

Zlatibor je završena priča, Divčibare odlično napreduje, kao i Fruška Gora, Kopaonik i Pančićev vrh koji već neko vreme pati od kada su mu sklonili onaj nelegalno postavljeni objekat. U svakom slučaju, neka se spreme i ostali prirodni dragulji.

Izliv betona u mozak, to je doživeo Beograd prethodnih decenija. Slušali smo Vesića kako godinama obećava izgradnju metroa, kako od Beograda pravi raj za život, a u realnosti Beograd nikada tužniji nije bio, uređen sa manje ukusa i stila, te je postao najzagađeniji grad na planeti Zemlji. Sade će priče o metrou zameniti nasleđem Tome Mone u pokušaju da nastavi tamo gde je Mona stao.

Nekako je to građevinarstvo osuđeno na neke, u najmanju ruku, čudne tipove. Nekada se tu odomaćio Velja, pa je i Zorana Mihajlović ni kriva ni dužna bila zadužena za taj sektor, zatim po istom principu i Tomislav Momirović da bi u vremenima krize tu odgovornost preuzeo majstor nad majstorima, legenda Beograda i princ Dunava i Save, Goran Vesić.

Srbi očigledno mnogo vole beton. Valjda zbog poznate alergije na selo. Sada, kada je lokalna briga zvana Vesić Goran postala nacionalna, čitav narod će imati tu šansu da oseti zbog čega su Beograđani godinama očajavali i verovali da na planeti ne postoji gora gradska vlast.

Vlada stručnjaka, gotovo ekspertska izvršna vlast. To je ono što je Srbiji bilo potrebno. Ana Brnabić je kapiten jednog izvanrednog tima, a sigurno je ona zaslužna što u svojoj ekipi ima jednog rasnog autogolgetera poput Gorana Vesića.