Ne sećam se da sam davno pročitala gluplji, ali istovremeno poput parodije smešan tekst sa naslovom: Kako da provedete Dan zaljubljenih ako ste sami.
Već sam iz naslova mogla da pretpostavim da će prve rečenica biti urnesbesne:
Nije mala stvar biti sam na Dan zaljubljenih. Može biti teško kada uključite TV a tamo se prikazuju romantični filmovi ili kada parovi prolaze pored vašeg prozora hodajući ruku pod ruku. Međutim, biti sam nije smak sveta.
I onda slede saveti koji će vam pomoći da se ne sjebete skroz: organizujte veče igranja društvenih igara, tipa monopol, napravite sebi kolač, jer će vam merenje sastojaka pomoći da skrenete misli sa činjenice da ste sami, kupite sami sebi poklon…
Autoru teksta beskrajno hvala jer davno se nisam ovoliko smejala, “merenje i mešanje sastojaka za kolače skrenuće vam pažnju sa činjenice da ste sami”.
Ako imate 15 i po godina jasno je da ćete se osećati prilično jadno (iako nema potrebe) ako famozni Dan zaljubljenih provodite bez simpatije, za sve nas starije kajle ovi saveti i ovakvi patetika tekstovi su povraćanje u mlazu.
Čuj, da napravim sebi kolač, pa to je tek beda neviđena. Em, sama, em sama sebi pravim kolač, pa ga jedem sama.
Iskreno nadala sam se nekom tekstu: Kako da se suzdržite od kačenja partnerovog poklona na instagramu, jer u tom slučaju svakako je bolje da okačite sebe SAMU kako knjavate u krevetu sa flašom u ruci.
Spremna sam ko zapeta puška na fotografije bombonjera, buketa cveća, čokolada plus cveće, onda prsten, jer neki muškarci smatraju da je romantično zaprositi devojku na Dan zaljubljenih (dva troška u jednom) pa sve do mobilnog telefona i večere u prestižnom restoranu kod ovih situiranijih. Onda ide stiker srca i obično hvalospev sa tagom muža ili momka. Volim te najviše, kupio mužić i slično, praćeno srceparajućom muzikom Saše Kovačevića ili Vlade Georgijeva.
Realno je trka na mrežama ko ima lagodniji život i boljeg partnera (bolji jednako kupio poklon), pa tako odmah nakon Dana zaljubljenih spremte želudac za osmomartovske objave i čestitke za sve “dame nežnijeg pola”.
Nisam cinik, niti sam ironična, neću ni da budem neoriginalna pa da napišem “praznik je svih 365 dana”, ali prateći vesti godinama ajde da ženama “čestitate Dan zaljubljenih” tako što ćete probati da ih razumete (čast izuzecima – svetlim primerima muškog roda).
Hajde da onda više ne čujemo da ste je poslali na abortus jer se “desilo”. I to samu.
Hajde da joj ne serete kakav joj je ručak.
Hajde da je ne omalovažavate, ne sputavate, ne vezujete za kućicu ko kera koji treba da bude srećan kad ga se setite sa “koskom” o praznicima.
Hajde da ne dižete ruku na nju, ne izgovarate “kurvo”, ne tretirate je ko stvar.
Hajde prestanite sa onim “maco”, “ribo”, “lutko”.
Hajde bez ljubomore, ubićete je.
Hajde oladite sa flertovanjima, nakon što postane majka vaše dece.
Hajde je ne stavljate u odnose između vas i svojih roditelja, već odnose sa svojima rešavajte ko zreo muškarac.
Hajde da joj ne pretite kad vam kaže da ne može više sa vama.
Hajde je osetite, umesto što je podrazumevate.
…
A ženama… za Dan zaljubljenih bih volela da kažem da je najbolji poklon onaj koji ne može da se fotografiše i postavi na mreže, iako znam da su radosne i žele da to podele, samo… ne pristajte u vezi, ni u braku na “bombonjere nakon što ste dobile pre dva dana šamar preko usta”. U tom slučaju bolje je da igrate Monopol makar bile svih pet igračaka. Kolač poručite iz obližnje poslastičarnice. I to neće biti smak sveta, već definitivno njegov spas.
Dodaj komentar